Kako je izgledao kontekst u kom se stvarala dubrovačka književnost u renesansnom periodu saznaćete u ovom tekstu.
KOJI SU FAKTORI UTICALI NA KNJIŽEVNOST?
Književnost humanizma i renesanse u Dubrovniku sleduje srednjovekovnoj književnosti i uslovljena je nizom faktora: društveni istorijski, ekonomski, geografski. Dubrovnik se u to vreme nalazio između dve velike sile, s jedne strane Turska koja dominira na istoku, a s druge Mletačka. Sredina u kojoj pisci stvaraju bila je patrijarhalna, zatvorena i Dubrovčani su svom snagom pokušavali da održe slobodu. Zbog toga su dobili naziv Republika sedam zastava, jer su se priklanjali aktuelnoj dominantnoj sili koja je pokušavala da pretenduje na njihovu teritoriju.
Društvo je bilo strogo podeljeno na slojeve i nije bilo dozvoljeno mešanje. Izdvajale su se aristokrate, najviši sloj, građani su bili podeljeni na antunine i lazarine, u odnosu na sveca zaštitnika. Postojali su i pučani, koji su se bavili zanatskim poslovima i ribolovom. Postojala je i posebna piramida. To je društvena lestvica koja se sastojala od velikog veća (u kojem je starosna granica bila 18 godina). Zatim je postojalo malo veće (starosna granica je 50 godina). Postojao je i Senat, i na vrhu piramide se nalazio knez. Tako je pojedinac uvek bio podređen kolektivu.
DOSLEDNI SEBI
Dubrovčani su bili poznati po razvijenoj trgovini, pre svega su izvozili so, začine, oruđe, a unosili ideje koje dopiru iz Italije. Pre svega, zbog geografskog položaja, bili su posrednici istoka i zapada. Dubrovčani su veoma držali do svoje kulture i slobode. U periodu renesanse, iako su se pisci ugledali na italijanske pisce, pre svega Petrarku, nisu preuzimali oblik soneta.
Poezija je bila dominantna u humanizmu i renesansi. Javlja se i drama u raznim oblicima – ekologa, pastorala, pobožna drama, komedija, tragedija, farsa, itd.
UTICAJ PETRARKE
Petrarka je svojim opusom uticao na stvaranje jednog posebnog pravca, petrarkizma. Pesnici su hteli svojim delima da imitiraju, mimetički oponašaju njegovu poeziju. Tako su petrarkisti u Dubrovniku preuzimali teme, motive, slike i formu od ovog italijanskog pesnika.
Izdvojile su se dve struje u okviru ovog pravca, napuljska škola (odnosno strambotisti). Oni unose folklorne elemente, senzualnost i dosetke prilikom kopiranja Petrarke i tako prave hibridni oblik. S druge strane, kao reakcija na ovaj pokret formiraju se bembisti koji ostaju blizu izvornog Petrarke, vrše prečišćavanje stila, jezika i forme. U petrakrističkoj poeziji, a i uopšte u renesansnom prikazu žene (pa i u slikarstvu) javlja se kanonski prikaz idealne drage. Njena kosa je boje žita, očešljana, a dva pramena joj padaju niz lice, lice joj je belo kao ljiljan, rumenilo poput ruže.
IDEALNA DRAGA
Obrve su joj dva mesečeva luka, oči – zvezde, usne – korali, zubi kao biseri, vrat beo kao slonova kost. Glas joj je kao med, dok joj je hod kao kod jelena. Tako se u dubrovačkoj poeziji često prikazuje (prvi) susret sa dragom, mladić pati sedam godina, a na kraju mu ljubav može biti uzvraćena. Neki od poznatijih dubrovačkih pisaca bili su: Marin i Džore Držić, Šiško Menčetić, Ilija Crijević, Nikola Nalješković. Napoleonovim zauzimanjem Mletačke republike dolazi do propasti Dubrovačke republike koja nestaje 1808.godine.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
