Muzika je neizbežan deo naše svakodnevice. Prisutna je gotovo na svakom koraku u svakom našem danu. Prisutna je u svim kulturama od kad je i čoveka. Istraživači iz SAD-a su utvrdili da u proseku muzuku slušamo 18,4 sata sedmično. Zbog toga ne možemo, a da ne priznamo da je jedan od bitnih aspekata našeg života. Ali zašto nam je taliko bitna i kako utiče na nas?
Muzika utiče na nas tako da reguliše naše emocije i raspoloženja. Dok slušamo muziku aktiviraju se brojni kognitivni procesi, kao što su npr. pamćenje i mišljenje. Pored toga, muzika nas povezuje sa drugima tako što podstiče komunikaciju i razvija grupni identitet.
MUZIKA KAO LEK ZA STRES
Muzika nam pomeže da se lakše suočimo sa svojim emocijama, a posebno sa stresom. Svako za sebe odabira stil i tonove, koji mu najviše odgovaraju, pomažu da ublaži neprijatne emocije i ga opuštaju. Rezultati istraživanja u kojem su merili kako određen žanr muzike utiče na stres, su pokazali da je muzika značajna kada se suočavamo sa stresom kao i to da je bitno i koji žanr slušamo. Ispitanici su mogli da izbiraju između heavy metal, klasične, muzike po vlastitoj želji ili tišine.
Najveće smanjivanje subjektivnog osećaja stresa i opuštanje je primećeno u grupi koja je slušala muziku po vlastitiom izboru. Njima su sledili oni koji su slušali klasičnu muziku. U grupama koje su bile izložene tišini ili heavy metal muzici nisu zapažene promene u visini stresa.
PARADOKS TUŽNE MUZIKE
Tuga je u osnovi neprijatna emocija i svi bi je radije izbegli. Ipak, balade i tužni tunovi su jedni od najpopularnijih vrsta muzike. Zašto nam tuga u muzici odgovara? Ovaj fenomen da ljudi doživljavaju zadovoljstvo dok slušaju tužnu muziku, su istraživači nazvali paradoskom tuge.
Utvrdili da je isti usko povezan sa empatijom. Naime, empatičnije osobe više uživaju u tužnoj muzici i jače doživljavaju osećaj tuge dok je slušaju od manje empatičnih osoba. Obično ovakava muzika izazove osećanja ganutosti u nama. Osećamo se dirnuti tom muzikom, koža nam se ježi, toplo nam je i preplavljeni smo emocijama. U ovakvim situacijama ona nam je kao prijatelj koji nas teši i smiruje.
MOCARTOV EFEKAT
1993.godine su istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji objavili članak o svom istraživanju uticaja muzike na mozak. Oni su upoređivali uspešnost studenata na testu rezonovanja. Studenti su bili podeljeni u tri grupe: oni koji su slušali Mocartove sonate bar 10 minuta, oni koji su slušali opuštajuću muziku i one koji nisu slušali ništa. Opšti uspeh na testu inteligencije za osobe koje su slušale Mocarta je bio bolji za 8 do 9 IQ bodova od drugih. Tako je rođen mit o Mocartovom efektu – navodnom porastu inteligencije, uzrokovanim slušanjem klasične muzike.
Ovi rezultati su odjeknuli u medijima i nastali su mnogi programi koji su obećavali porast inteligencije ako samo slušate Mocarta i klasičnu muziku. To je izazvalo potrebu da se proveri tačnost ove tvrdnje. Svako sleće istraživanje na ovu temu je pokazalo da klasična muzika ima minimalan ili nikakav uticaj na inteligenciju. Ma koliko nam bilo primamljivo i bi želeli da budemo pametniji i inteligentniji samo slušajući određenu muziku, ova tvrdnja je samo mit.
Ipak, iako nas ne može učiniti pametnijim i sposobnijim, muzika ima mnogobrojne dobre učinke na nas, naše telo i um. Pre svega igra važnu ulogu pri regulisanju i izražavanju emocija. Zato pronađite ono što vam najviše odgovara, slušajte i opuštajte se, jer to je njega za telo i um.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tom
