Živimo u teškim vremenima. Pre tri godine, ceo svet je bio zatvoren i strahovali smo od koronavirusa. Prošle godine smo u medijima bespomoćno gledali slike rata. Ove godine smo videli ljude zatrpane u ruševinama svojih domova. Veoma je teško naći svetlo na kraju tunela, ali ono ipak postoji. Prvi tračak nade je činjenica da vanredne situacije mogu da nas nauče da sreću nađemo u nečemu što smo ranije olako shvatili. Stoga, danas sa vama delimo koje su to sitnice koje treba da naučimo iz ove situacije i da ih više cenimo u budućnosti.
SLOBODNI SMO
Nema policijskog časa, niti sirene koja označavu uzbunu. Možemo da idemo gde hoćemo i da se vratimo kad hoćemo. Ne treba da nas mrzi da izađemo da se vidimo sa prijateljima, niti da nas je strah da se upustimo u novu avanturu.
NAŠA KUĆICA, NAŠA SLOBODICA
Imamo krov nad glavom, a ispod njega krevet, sto, stolice, televizor, čitavo kupatilo i slično. Iako smo za vreme pandemije postali željni izlazaka i putovanja, takođe smo i naučili da cenimo prostor u kome živimo. Važno je i da u njemu vreme provodimo kvalitetno. Takođe, više nego ikada naša kuća treba da bude dom. To je mesto gde se osećamo sigurno i voljeno.
ZRNO PO ZRNO, POGAČA
Čini nam se da smo mi, kao pojedinci, sasvim nemoćni u ovakvim situacijama. Da, pojedinac ne može da spasi svet, ali možda može da spasi drugog pojedinca. Ponekad je, kako su Turci dokazali, dovoljna i objava na društvenim mrežama ili jedna SMS poruka da se spasi život. Treba da učimo od mladih ljudi koji u centru grada prikupljaju novac za svoje bolesne prijatelje. To rade tako što sami peku kolače, prodaju svoje stvari. Neki čak i ubeđuju turiste na stranim jezicima koje znaju da se priključe akciji.
SNAGA JE U PORODICI
Nije potrebno krvno srodstvo da bi nekog smatrali delom porodice. Porodicu čine oni ljudi koji nam vraćaju osmeh na lice u teškim trenucima i pomažu nam da ustanemo kada padnemo. Oni su naša sigurna luka. Međutim, da bi imali kome da se okrenemo u lošim trenucima, u dobru moramo da radimo na svom odnosu sa ljudima do kojih nam je stalo. Treba češće da se viđamo i kažemo volim te jer se nijedna ljubav ne podrazumeva, već se neguje, poput cveća.
SREĆA JE U MALIM STVARIMA
Kako odrastamo, tako je pred nama sve manji broj velikih događaja kojima se radujemo i koji nas čine srećnim. Umesto da život provedemo čekajući svadbe i rođenja dece, treba da svakog dana pronađemo svoj le kif, a to su sitnice koje nas usrećuju. Stoga, sreću treba da pronađemo u, na primer, toplom tušu, primamljivom mirisu hrane na šporetu. Treba je pronaći u novom, uzbudljivom filmu, reprizi omiljene serije ili trenutku kada legnemo u toplu postelju nakon napornog zimskog dana i prekrijemo se mekanim ćebetom.
TEKST: TIJANA DIMIĆ
Tijana Dimić je po zanimanju filolog Anglista, a u slobodno vreme se bavi pisanjem, glumom i modom. Najveći san joj je da vodi svoju autorsku emisiju na televiziji.
