U doba civilizacije možemo primetiti velike napretke na polju nauke, tehnologije, zabave, stila života… Ali, da li smo kao ljudska bića dovoljno napredovali? I da li dovoljno radimo samo na sebi ili je rad na nečemu drugom ipak važniji?
UPOZNAJTE DRUGE LJUDE
Suditi o nekome prema nacionalnosti, polu ili veroispovesti – deluje nemoguće da takva odvajanja i dalje postoje. Ali postoje. Često i među visoko-obrazovanim ljudima. Ali zbog čega?
Zašto je osoba drugačije veroispovesti ili nacionalnosti manje vredna od nas samih? Ili, zašto su transrodne osobe diskriminisane? Koji je razlog, kada svi imamo iste potrebe i kada smo svi ljudi?
Ono što boli nas, boli i druge. Nekoga više, a nekoga manje. Koliko prijatelja koji su naše nacionalnosti nam je zabilo nož u leđa? A koliko ljudi druge nacionalnosti nam možda mogu biti odani i verni prijatelji?
Hajde da svi pokušamo da damo šansu osobi koja je drugačija od nas. Da je bar upoznamo. Stvorimo prvu impresiju o njoj, pa rek onda sudimo – ako moramo.
AKO NE MOŽEŠ DA POMOGNEŠ – NE OTEŽAVAJ
U svakoj situaciji mi bismo to drugačije uradili. A da li smo ikada bili u istoj situaciji? Nismo i nećemo.
Svaka situacija koja se dešava ljudima oko nas, u njima izaziva određenu emociju, čiji intenzitet i doživljaj zavise od naših crta ličnosti i odbrambenih mehanizama koje koristimo protiv frustracija. Po tome smo svi različiti.
Čak i ako smo bili u sličnoj situaciji, sigurno da nam se emotivne reakcije nisu poklopile. Ali, i pored toga ipak smo skloni da delimo svoje mišljenje šta bi i kako bi. Da li znate koliko to može loše uticati na vaše bližnje?
Svaka greška je lekcija koja će nam pomoći da narednu situaciju lakše rešimo, što dalje ukazuje na to da zapravo ništa nije greška. Ima li onda potrebe da osuđujemo sestre, drugarice, poznanike što su doneli pogrešnu odluku, odabrali lošeg partnera, previše platili garderobu, slupali auto zbog brze vožnje, pali godinu na fakultetu, prokockali novac, dobili dete u kasnim godinama?
Da li postoji šansa da u takvim situacijama budemo podrška? Postoji, ako se ne usredsredimo na nas i naše potencijalne načine reagovanja, već na osobu kojoj je potrebna podrška.
Postoji, ako se potrudimo da je razumemo, jer je u tom momentu ona osećala da to tako treba ili može. Ali, sama pomisao na to ja bih to drugačije je znak da ne treba da budemo tu i da nismo adekvatna podrška. To je znak da sami treba da se sklonimo jer nismo u stanju da razumemo drugu osobu.
PROMENIMO UGAO GLEDANJA
Svaki problem ima beskonačno rešenja. Zavisi od naših prioriteta, stanja ili ličnosti. Ukoliko neko ima drugačije rešenje, ne znači da treba da ga osudimo zbog toga. Možda samo problem ne gledamo iz istog ugla.
Vidno polje je drugačije iz svakog ćoška sobe. A tako je i u realnim životnim situacijama.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira
