Leonora Karington je nadrealistička slikarka meksičkog porekla. Rođena je u Lankaširu, u Britaniji, 6. aprila 1917. godine. Bila je umetnica i autorka, najpoznatija kao jedna od vodećih ženskih figura nadrealističkog pokreta.
BUNTOVNA UMETNICA
Leonora je rođena u Klejton Grinu u Engleskoj, u bogatoj porodici. Njeni roditelji bili su trgovci tekstilom. Svoje prvo obrazovanje je velikim delom sticala od strane časnih sestara, kao i dadilje poreklom iz Irske, koja joj je čitala bajke. Nakon što je izbačena iz nekoliko škola zbog svoje buntovničke prirode, poslali su je da se školuje za umetnicu u Firenci. Prva umetnička škola koju je pohađala bila je Akademija umetnosti gospođe Penrouz. Školovanje je nastavila u Londonu.
POČETAK I KRAJ JEDNE LJUBAVI
Još kao dete, imala je vizije životinja i duhova, zbog čega su je porodica i roditelji tretirali s nerazumevanjem i neodobravanjem. U skladu sa tim se povezala sa nadrealistima među kojima su bili Andre Breton, Marsel Dišan i Maks Ernst. S Maksom Ernestom se uskoro preselila u Pariz da bi tamo zajedno stvarali. Ne tako mnogo kasnije usled stvaranja, pijanki i podrobnijeg upoznavanja, Maks i Leonora su stupili u ljubavnu vezu. To je bilo uprkos tadašnjoj Maksovoj partnerki, takođe slikarki rodom iz Pariza.
Njihova umetnička i ljubavna veza trajala je sve do trenutka kada su nemački vojnici odveli Maksa u koncentracioni logor 1940. godine. Nakon ovog događaja, Leonora se drastično povlači u sebe, gubitak se odražava na njen umetnički rad ali i na privatni život. S obzirom na sve novonastale okolnosti, Leonora završava u psihijatrijskoj ustanovi Santander u Španiji.
NAKON PSIHIJATRIJSKE USTANOVE
Tamo se slama pod uticajem raznoraznih bolnih medicinskih tretmana, terapija i prisilne zatvorenosti. Za vreme perioda boravka u ovoj instituciji, Karingtonova je shvatila svoje telo na sasvim drugačiji način. Uplivala je u alhemijsku analizu, tumačenje i shvatanje sopstvenog bića. Rad koji je proistekao iz toga se zasnivao, ne samo na pripovetkama, autobiografskim pričama i slikama, već u sveobuhvatnom daljem misticizmu.
Nakon nekoliko meseci života u Santanderu, Leonorina porodica je pokušala da je preseli u sledeću mentalnu instituciju koja se nalazila u Južnoj Africi. Međutim, slikarka pronalazi put kojim se seli u Madrid, ostavljajući za sobom sve ono što je sputavalo. Sa diplomatom, kojeg je upoznala preko Pabla Pikasa, odlazi i venčava se u Lisabonu, a zatim se seli u Meksiko u kojem ostaje do kraja života.
ŽIVOT KOD KUĆE
Leonori nisu bili strani magijski rituali. Na zabavama u njenoj kući, gde je živela sa suprugom, sinovima i psom, redovno je pravila večere i ručkove sa vrlo neobičnim jelima. Naime, na njenoj trpezi moglo je da se nađe od omleta sa ljudskim dlakama, do zečetine punjene ostrigama. Ova jela su bila nejestiva, izgledala neobično i intrigantno u isto vreme. Ipak, njeni gosti su bili razni umetnici, među kojima je i guru, reditelj, pisac i iscelitelj Alehandro Hodorovski. Leonora i Alehandro imali su specifičan odnos. Karingtonova bila vidovita, a Hodorovski na svom putu samospoznaje. Stvarali su zajedno i na pozornici i na
platnu.
UMETNOST LEONORE KARINGTON
Slike Leonore Karington obiluju metaforama, okultnim, mitskim, životinjskim svetom, elementima koje je sama doživljavala u toku različitih iskustava. Oni se graniče sa svakodnevnim, uslovno rečeno normalnim životom, kao i androgini, smrtni i besmrtni, metamorfozni i fantazmagorični likovi i prikaze.
Pisala je i prozu, drame, a njene slike se danas mogu naći u muzeju MOMA u Njujorku, kao i u privatnim kolekcijama njenih prijatelja umetnika koji su je inspirisali i nadahnuli. Pravila je skulpture od drveta i bronze, među kojima je i njena donacija gradu u kojem je najduže živela (Meksiko Sitiju). To je statua broda s pet krokodila koji predstavljaju posadu na brodu-krokodilu. Za života je prezirala definisanje i pojašnjavanje njenog rada. Vodila se time da je umetnost magija koja dolazi od nekud drugde. Umetnica je umrla od pneumonije 2011. godine 25. maja u Meksiko Sitiju. Ostavila je za sobom neponovljiva dela, kao i dva sina i petoro unučadi.
Nisam imala vremena da budem ničija muza… Bila sam prezauzeta pobunom protiv svoje
porodice i učenjem da budem umetnik – Leonora Karington
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
