Kroz vekove i milenijume zemlja je sakupljala i pohranjivala u sebe materijalna svedočanstva različitih ljudi i kultura. Arheološki nalazi svojom vanvremenskom vrednošću pomažu nam u tome da bolje razumemo čoveka, njegov talenat, rad i svrhu. Otkriveni predmeti su samo ram jedne vredne slike, koja nam oslikava čovekovu večitu težnju ka lepom, korisnom i nadasve vrednom i inspirativnom životu. Svaka nova kalendarska godina novi je izazov u životu i poslu jednog arheologa. Nalaza je sve više, informacije su obimnije, a konteksti kompleksniji. Tako je bilo i u prethodnoj godini.
PISMENOST I FUNKCIONALNOST
Dokaz o ljudskoj pismenosti i funkcionalnosti jednog predmeta možemo uočiti kod češlja napravljenog od slonovače. Ovaj nalaz je otkriven još 2017. godine u Tel Lahišu (Izrael). Međutim, tek je naknadnom obradom iz 2022. godine, otkriven i dešifrovan natpis na hananskom jeziku. Sedamnaest slova u sedam reči, koje bi u prevodu glasile : Neka ova kljova iskoreni vaške iz kose i brade. Češalj se datira u 1700. godinu pre nove ere.
PORTRETI
Kao i uvek, bez sakralnog i zagrobnog aspekta ne može proći ni jedno arheološko istraživanje. U egipatskom gradu Fajumu na lokalitetu Garza otkrivena je velika pogrebna zgrada iz ptolomejskog i rimskog perioda. Otkriveni su predivni portreti, prvi ovakvog tipa još od iskopavanja Flindersa Pitrija 1887. godine i Fon Kaufmana 1911. godine.
PEĆINE
U indijskom okrugu Umarija, poznatom i po staništu bengalskog tigra, vršena su istraživanja prvi put od 1938. godine. Ovom prilikom otkriven je veliki broj pećina, budističkih građevina i muralnih natpisa na bramiju, sankalipiju i nagariju.
ŠTA JE OTKRIVENO U SRBIJI?
U Srbiji su takođe sprovedena brojna arheološka istraživanja, koja su dovela do izuzetnih otkrića. Na planini Rudnik je otkrivena mermerna nadgrobna ploča. Na njoj su uklesani ime (Žarko) na ćirilici, kao i grb ovog plemića iz 14. veka.
U pećini Velika Balanica u selu Sićevo, otkrivena su četiri zuba ( tri zuba odraslog neandertalca i jedan dečiji zub). Na zapadu Srbije otkrivena je antička pećinska grobnica. Naime u Petničkoj pećini otkriveno je više skeleta. Na osnovu analize keramičkih fragmenata, utvrđeno je da su tela na ovom mestu pohranjena najverovatnije u 5. ili početkom 6. veka.
UČIMO IZ PROŠLOSTI
Naravno, sva ova navedena otkrića čine samo deo arheoloških radova širom sveta. Svi oni zajedno delić su jedne ogromne slagalice, koja treba što bolje da nam predstavi sve ono što je vezano za čovekov život i sredinu koja ga okružuje. Bez poznavanja prošlosti, možemo, ali ne sa punoćom opstati u sadašnjosti, a kako bi svi zajedno sigurnije koračali ka budućnosti.
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
