Česta pomisao kada je reč o radiju i njegovoj konzumaciji u savremenom svetu, jeste utisak da je radio prevaziđen. Da je zastareo i da su osnovni konzumenti ovog medija starija populacija. Bez obzira na brojne savremene medije i kanale komunikacije, radio je u svom inovativnom obliku u potpunosti prilagođen potrebama svoje publike. U nastavku teksta govorimo o podkastima – najzastupljenijoj formi postojanja ovog medija, ali i nastanku prvih radio-stanica.
RANI POČECI
Prva komercijalna radiofonska stanica na svetu pod imenom KDKA, nastaje u Sjedinjenim Američkim državama. Ova stanica započinje sa svojim radom 2. novembra, 1920. godine u Pitsburgu. Kada je reč o domaćem medijskom tržištu, prva radio-telegrafska stanica na Balkanu nastaje u nekadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U maju 1924. godine počinje sa radom prva radio-telegrafska stanica Beograd – Rakovica.
PRVA RADIO-TELEGRAFSKA STANICA NA BALKANU
Studijski prostori su bili smešteni u Knez Mihailovoj ulici, a program stanice emitovan svega tri dana nedeljno. Utorkom, četvrtkom i subotom, sa početkom od 18:30h, emitovan je program u trajanju od šezdeset minuta. Vremenom, program je produžen na šestodnevno sedmično emitovanje. Osnovne funkcije i najranijih radio-stanica bile su da svojim programom omoguće slušaocima da se informišu, zabave, obrazuju, ali i zadovolje svoje kulturno-umetničke potrebe brojnim muzičkim sadržajima.
KOMERCIJALIZACIJA PROGRAMA
Poznato je da su brojne radio-stanice danas izgubile makar jednu od osnovnih funkcija koje bi trebalo da ispunjavaju. Većina radio-stanica na aktuelnom medijskom tržištu odgovara na potrebe širog kruga publike, najčešće posredstvom jedne funkcije – zabavne. Zabava se odnosi na sve zastupljenije muzičke formate velikog broja današnjih radio-stanica. Medijsko tržište se komercijalizuje, ali istovremeno počinje gubiti svoju suštinsku funkciju da obrazuje i informiše.
ODSUSTVO AUTORSKIH RADIJSKIH EMISIJA
Usled komercijalizacije tržišta, većina autorskih emisija nestaje, a glavni medijski sadržaj postaje muzika, uz vrlo malo ili u potpunosti bez govornog sadržaja u okviru programa. Pojava podkasta postepeno u prvi plan postavlja autorstvo, kao dominantnu karakteristiku svake radijske emisije. Nekada i važnije od svega – vraća govorni sadržaj. Unapred isprogramirane muzičke plejliste bivaju zamenjene sadržajima koji akcenat stavljaju na aktuelne društvene teme i edukaciju.
ŠTA PODKAST PREDSTAVLJA?
Zahvaljući tehnologiji, ali i mogućnosti radija kao medija da se adaptira na savremene okolnosti, radijski sadržaj svoj opstanak nalazi u promeni svoje forme izražavanja i oblika postojanja – kroz podkast. Ovaj pojam predstavlja digitalnu datoteku sa audio ili audio-video zapisom, koji se distribuira putem interneta. Najranije forme podkasta unapređene su i vizuelnom komponentom. Zato je danas najčešći slučaj da sadržaj na podkastima pratimo istovremeno zvučno i vizuelno.
ULOGA PODKASTA U SAVREMENOM SVETU
Podkast je idealan primer sadržaja koji je uz pomoć interneta postao blizak i mlađoj populaciji. Slušaoci se vezuju za autore podkasta, ali i za atraktivne teme njihovih voditelja. Uz jednostavnu opremu za snimanje i zvuk, danas dobijamo kvalitetne radijske emisije na najrazličitije teme. Pored toga, podkasti nude mogućnost slušanja emisija na odloženo, što u savremenom svetu i brzom načinu života predstavlja naročitu prednost.
BUDUĆNOST RADIJA KROZ PODKAST
Sve veći broj podkasta na internetu svedoči o čvrstoj činjenici da radio kao medij uspešno opstaje u okolnostima digitalne transformacije. Kroz formu podkasta, radio produžava svoje postojanje, ali dobija potpuno drugačiju medijsku publiku. Uz vizuelnu komponentu, kao slušaoci dobijamo potpuno drugačiju, inovativnu perspektivu i doživljaj radija kao medija u svom prilagođenom obliku, ali i poseban osećaj prisnosti sa autorima.
Koji je vaš omiljeni podkast?
TEKST: TAMARA VRANIĆ
Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.
