Vrlo retko ćemo naići na umetnika koji svojoj umetnosti pristupa racionalno. Teško je sopstveno umetničko delo posmatrati kao kakav proizvod koji treba plasirati na tržištu. Umetnici se prepuštaju instinktu, kreativnom zanosu – talentu. Koja god umetnost bila u pitanju, ona na svetlost dana najčešće dolazi vođena autorovim osećanjima, maštanjima ili pogledima na svet. Ovakav pristup onemogućava umetniku da ostvari kontakt sa svojom publikom. Njegovo delo, vođeno isključivo subjektivnim merilima postaje previše zatvoreno i neshvaćeno.
KO JE TVOJA PUBLIKA?
Pored talenta i sposobnosti da svoje snove, ideje i osećanja pretočimo u umetnički izražaj, bilo da je u pitanju pisana reč, slikanje, fotografisanje, vajarstvo ili nešto drugo, potrebno je i adekvatno poznavanje tržišta. Ko će čitati ono što ste napisali? Ko će posećivati izložbe i galerije da bi video vaše slike, fotografije ili skulpture?
Iako je lepo i romantično pretpostaviti da će kvalitetna umetnost sama naći put do publike, što možda i jeste tačno, nije na odmet pomoći joj, usmeriti je i ubrzati proces. Velika većina umetnika stvara svoja dela i pušta ih u svet naslepo. Pušta ih bez ikakvog znanja o tome kome se putem svoje umetnosti obraća i da li će neko imati sluha za nju.
Ne moramo zalaziti u kvalitet neke knjige, slike, fotografije ili skulpture, niti u to koliko umetnik zaista ima talenta, ili umetničke vizije i nadahnuća. Sasvim je sigurno da će svako delo imati više uspeha na tržištu ukoliko je usmereno ka pravom auditorijumu. Ona se može prepoznati na mnogo načina.
ŠTA JE CILJ VAŠE UMETNOSTI?
Prva mogućnost je postaviti cilj svojoj umetnosti. To uključuje i prosto stvaranje umetnosti radi umetnosti, koja će se prirodno usmeriti ka ljudima kojima je takav cilj dovoljan i opravdan. Ukoliko svojom umetnošću, na primer, želite da formulišete antiratnu kritiku, usmerićete je na organizacije i događaje koji se time bave.
KOJA JE TEMA VAŠEG DELA?
Tematika umetničkog dela takođe može pomoći u određivanju publike. Knjiga o religijskim i spiritualnim temama privući će religiozne i spiritualne ljude. Slika koja prikazuje futuristički, međuplanetarni rat privući će ljude koji vole naučnu fantastiku. Fotografija ekoloških protesta privući će društveno angažovane pojedince. Skulpture rimskih imperatora privući će ljubitelje istorije. Na osnovu tematike trudićete se da objavite svoje umetničko delo u odgovarajućem časopisu, ili ga prikazati u galeriji koja se specijalizovala za takav tip umetničkih dela.
OTKRIJTE SVOJ UNUTRAŠNJI GLAS
Stil kojim stvarate umetničko delo takođe će olakšati izbor publike. Da li vaš umetnički stil pripada realizmu, impresionizmu, post-modernizmu ili nekom spoju više stilskih pravaca? Pristup prilikom promovisanja i objavljivanja vašeg dela biće drugačiji. Različite umetničke organizacije, časopisi ili pokreti okrenuti su ka određenom umetničkom stilu ili pravcu. Zbog toga je važno za svakog umetnika da pronađe i otkrije svoj umetnički senzibilitet i unutrašnji glas, kako bi prepoznao koji stil mu odgovara.
GDE JE VAŠE UMETNIČKO DELO?
U zavisnosti od cilja, tematike, stila, kao i same prirode umetnosti koju stvarate, takođe je važno koristiti pravi medij za prikazivanje vaših umetničkih dela. Pojedini pisci nikada nisu odštampali nijednu svoju knjigu. Uspeli su da sakupe zavidnu čitalačku publiku koristeći digitalne platforme za objavljivanje književnik dela koje su sve popularnije. Za neke tekstove je opet pogodniji papir. Nemojte se ustezati da svoju umetnost prikažete preko bilo kog medija. To mogu biti tradicionalni metodi ili široke mogućnosti koje pruža digitalna i internet era.
Iako put do publike možda deluje previše zamršeno i neprohodno, nekada je dovoljno prosto postaviti redosled stvari. Umesto da govorimo u prazno nadajući se da će neko prepoznati genijalnost naših reči, bolje je prvo naći sagovornika, upoznati ga, i tek se onda upustiti u razgovor.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
