Kada spomenemo karneval sa maskama, uglavnom to povezujemo sa katoličkim narodima i njihovim proslavama, a malo je poznata činjenica da je taj običaj duboko ukorenjen u našoj tradiciji. Ono što je na Zapadu poznato kao Noć Veštica ili Halloween, kod nas se taj običaj obeležava malo drugačije i naziva se Poklade.
PAGANSKO POREKLO
Ovaj praznik se kod pravoslavaca najviše zadržao u Grčkoj i Rusiji. Svoje korene vuče iz paganskih običaja koji su povezani sa obeležavanjem kulta Sunca i dolaska proleća. U Pokladama se uglavnom neobuzdano uživa u hrani i piću, ali i proslavi pod maskama odnosno karnevalu. Može se napomenuti da se Pokladama obeležava preživljavanje surove zime. Ipak, vremenom je pravoslavna crkva prihvatila ovaj običaj i prilagodila ga, kao i mnoge druge paganske običaje (na primer Slava, paljenje Badnjaka).
OBELEŽAVANJE
Danas se Poklade obeležavaju pred početak svakog velikog posta. Najpoznatije su Božićne poklade koje se obeležavaju 27. novembra, Uskršnje odnosno Bele poklade, Petrovske poklade i Velikogospojinske poklade koje se obeležavaju 13. avgusta.
ŠTA OBIČAJI NALAŽU?
Prema narodnim običajima, poklade su praznik na kojima se za vreme ručka okupljaju svi članovi porodice. Trpeza Mesnih poklada, kako i ime napominje, treba biti ispunjena jelima koja su uglavnom pravljena od mesa. Kako kažu stari ljudi, na taj dan se pozivaju i siromašni susedi i prijatelji iz razloga što svi treba da se omrse tokom ovog zajedničkog obreda i složno u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa. Smatralo se da u periodu velikog posta treba ući bez greha, pa se za poklade smatra da su dan za praštanje i veselje.
Takođe poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da vode glavnu reč – da zbijaju šale, organizuju igranke i svi se zabave. Period poklada su povezivala narodna verovanja sa povećanom opasnošću od veštica i zlih sila. Pa se narod štitio na simbolične načine, na primer sa belim lukom ili paljenjem obrednih vatri koje se nazivaju olilaja. U predelu Homolja, kod Vlaha, postoji običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Vatra se naziva kreštalica .
U nekim krajevima Srbije i dan danas se zadržao ovaj neobičan običaj maskiranja. Mladići i devojke pod maskama i uz puno graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice. Na Kosovu i Metohiji se ta igra naziva mačka, pa je domaćin u obavezi da počasti mačkare pićem i hranom. Takođe, na Kosovi i Metohiji neke poklade simbolizuju povorke svatova Marka Kraljevića.
Fotografija preuzeta sa sajta: commons.wikimedia.org
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
