Kada govorimo o nasleđivanju, uglavnom prvo pomislimo na nasleđivanje boje očiju, visine, guste kose ili naravi. Međutim, pored nekih fizičkih osobina i karakteristika ličnosti, ono što takođe nasleđujemo od roditelja jesu različite bolesti. Taj proces nasleđivanja funkcioniše tako što uzimamo po dve kopije svakog gena od svakog roditelja. Pri tome, mutacije u nekim od tih gena dovode do oboljenja. U nastavku vam prikazujemo pet bolesti koje najčešće nasleđujemo od naših roditelja, iako ih ima znatno više.
ČESTO NASLEĐUJEMO ALERGIJE
Iako mogu biti izazvane dejstvom različitih faktora, njih takođe možemo i naslediti. Medicina pokazuje da se alergije nasleđuju u oko 60% slučajeva ukoliko oba roditelja imaju iste. Ukoliko ih ima samo jedan roditelj, šanse su oko 40%.
MOŽE SE NASLEDITI, ALI I KONTROLISATI
Kao i alergija, gojaznost može nastati pod uticajem različitih faktora, kao što su stres ili nepravilan način ishrane. Međutim, ona može biti i nasledna. Ukoliko postoji predispozicija za nju, pedijatar je još po rođenju deteta može prepoznati, a samim tim može se i kontrolisati.
UZROK NIJE UVEK U NAMA
Uglavnom se smatra da je određeni način života najčešći uzročnik dijabetesa tipa 2. Međutim, ne sme se zanemariti činjenica da izvestan broj ljudi, oko 5%, sa savršeno zdravim stilom života ima znakove ove bolesti. To nam govori da postoji nešto van nas samih što uzrokuje pojavu ove bolesti.
SRCE – BOLEST KOJA SE NASLEĐUJE OD MAJKE
Ove bolesti uglavnom se prenose putem majke. Šanse su oko 20% da ćete ih, ukoliko je vasa majka imala probleme sa srcem, imati i vi. To su otkrile i četiri odvojene naučne studije.
NEKE PSIHIČKE BOLESTI IPAK MOGU BITI NASLEDNE
Naravno da sama genetska predispozicija nije dovoljna za pojavu određene psihičke bolesti, premda je ona ipak od izuzetne važnosti. Neke od glavnih bolesti ovog tipa koje možemo naslediti ukoliko ih naši roditelji imaju jesu šizofrenija i bipolarni afektivni poremećaj. Takođe, neki podaci pokazuju da postoji 10% šanse za nasleđivanje depresije, što iako deluje kao zanemarljiva brojka, to ipak nije.
Iako nijedna od ovih bolesti nije proizvod samo naslednog faktora, već više njih, a ponajviše stila života, uloga genetike se ne sme zanemariti.
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
