Pojmovi transcedentno i transcedentalno proizilaze iz latinskog jezika i označavaju prelazak. Njima se bavi grana filozofije koju često nazivamo filozofija znanja. Transcedentno predstavlja sve što prelazi naše granice iskustva i saznanja. Transcedentalno potiče od latinske reči transcidentalis i označava sve što je natprirodno i van materijalnog sveta.
ŠTA JE TRANSCEDENTALNO?
Pojmovi se odnose na čitav proces prelaska iz ovostranog u onostrano. Transcedentalno se odnosi na najviše karakteristike svake predmetnosti i iskustva. Ima ih šest: stvar, postojanost, istina, dobro, nešto i jedno. Pojmom transcedentalnog bavio se jedan od najvećih filozofa svih vremena, Imanuel Kant. Ono određuje sve što nije proizašlo iz iskustva već je apriorno, potiče iz onoga pre nego što je iskustvo nastalo. Reč je o oblicima koji su apriorni delovi naše svesti i uslov su za svako iskustvo.
A ŠTA JE TRANSCEDENTNO?
Transcedentan je primarno filozofski pojam koji označava prelazak granice svega poznatog. Prelazi granice naših razmišljanja, svesti i iskustva. Nama predstavlja nešto nedostižno iz razloga što nije opipljivo, niti je u domenu naše svesti. Kod sholastika se često navodi kao nadrealno ili natprirodno. Sa druge strane predstavlja objekat koji je stvaran, ali je van svesti svog subjekta, gde uočavamo razliku između postojanog van dometa i onoga što ne može biti dokazano.
DA LI JE SVE POTPUNO JASNO?
Ako posmatramo drugo objašnjenje ovog pojma, protivi se kantovskom i transcedentalnoj filozofiji. Razlog je u tome što je stvar o sebi nespoznatljiva i nikako ne može da bude postojana u našoj svesti. Da može, imali bismo mnoge odgovore i ljudska rasa bi imala potpuno izmenjenu svest o svemu što jesmo. Hajdeger i Jaspers su, koristeći transcedentno i transcedentalno, dali filozofiji čitavo novo polje. Reč je o sveobuhvatnoj postojanosti koja, u njihovoj filozofiji, predstavlja izvor našeg postojanja.
Transcedentalizam ne predstavlja spoznavanje objekta, već način koji dovodi do spoznavanja. Na početku našeg postojanja data nam je apriorna moć spoznaje koja je i danas ostala van našeg domata. Iako objekat može da postoji van svesti subjekta, subjekat mora da sadrži sve karakteristike objekta. Predstavlja vezu koju nikada nećemo moći da objasnimo, bar ne na našoj granici svesti. Ponekad je to izvor i razlog naše egzistencije. Ponekad je idealistička ideja o ujedinjenju čitavog sveta.
TEKST: MARIJA JOVIČIĆ
Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.
