Dokazano je da redovno upražnjavanje fizičke aktivosti dovodi do poboljšanja određenih procesa u organizmu fizički aktivnih osoba. Neki od tih procesa su metabolizam ugljenih hidrata i masti i hemokoagulacioni procesi. Takođe, fizička aktivnost pozitivno utiče na funkcionisanje imunog sistema, poboljšanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja uopšte. S obzirom na to da je jasan pozitivan uticaj fizičke aktivnosti u prevenciji mnogih oboljenja, svedočimo povećanju interesovanja za njen doprinos i u ublažavanju psihičkih problema. Osim toga, svedoci smo i momenata kada se fizičkoj aktivnosti usprotivi anksioznost.
DEPRESIJA, ANKSIOZNOST I STRES UTIČU NA ŽIVOTNI VEK
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su depresija, anksioznost i stres glavni uzročnici smanjenja kvaliteta življenja u današnje vreme. Fizička aktivnost, posebno naporna vežba, može stimulisati sopstveni odbrambeni sistem tela ili stvoriti pretnju: bori se ili beži. Moguća je i pojava totalne neaktivnosti kod određenih anksioznih poremećaja ili fobija. Mogu se ispoljiti strahovi da će se tokom fizičke aktivnosti dogoditi nešto od čega se strepi. Često su to strahovi od nesvestice, kolapsa, smrti ili omalovažavanja.
ANKSIOZNOST PROTIV FIZIČKE AKTIVNOSTI
Osobe sa izraženom anksioznošću stalno strepe i pribojavaju se negativnih ishoda rutinskih događaja tokom dana. Određeni pojedinci bilo kakvo vežbanje opisuju kao mučno iskustvo. Oni smatraju da nemaju koristi od vežbanja. Ne osećaju se bolje i stres im se ne smanjuje, već povećava prilikom vežbanja.
Kardiovaskularna aktivnost povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što znači da intenzivno vežbanje može uzrokovati anksiozne napade. Simptomi koji se javljaju tokom treninga i napada panike su iznenađujuće slični. To je jedan od mogućih razloga zašto se vežbanje opisuje kao mučno, jer podseća na neprijatne senzacije.
ZIMSKA DEPRESIJA
Veliki broj ljudi oseća manjak energije i volje tokom zimskih meseci. Depresija, u svom hladnijem obliku, apsolutno zna kako da se bori protiv fizičke aktivnosti jedinke. Unutrašnji telesni sat je podešen na ritam planete od 24 sata. Međutim, relativna dužina dana i noći se u izvesnoj meri razlikuje među pojedincima. Promena između svetlosti i tame je jedan od najvažnijih ključeva za sinhronizaciju unutrašnjeg sata prema Zemljinom ritmu.
POVRATAK TELA U PRVOBITNI RITAM JE TEŽAK
Problemi sa umorom i spavanjem su česti, ali retko tretirani simptomi. Fiziološki umor je definisan kao smanjenje dobrovoljne mišićne sile izazvano vežbanjem. S druge strane, zamor je definisan kao poteškoća u pokretanju i održavanju dobrovoljnih fizičkih aktivnosti. Ljudi koji pate od sezonske depresije najčešće izbegavaju bilo kakvu aktivnost. Kasnije, telo je teško vratiti u prvobitni ritam, te veliki postotak ljudi odustane.
SIMPTOMI KOJI SPREČAVAJU FIZIČKU AKTIVNOST
Usled pojave depresije, anksioznosti ili drugih mentalnih oboljenja, javljaju se simptomi poput osećaja nervoze, nemira i tenzije. Prisutna je teškoća sa koncentracijom, a stvara se i osećaj slabosti ili umora. Izbegavanje određenih mesta i situacija je ključni faktor u zaobilaženju fizičke aktivnosti. Javljaju se i telesni simptomi, poput lupanja srca, napetosti mišića, prekomernog znojenja, vrtoglavice ili bola u grudima.
Sve su to simptomi koji sprečavaju fizičku aktivnost. Zbog svih navedenih simptoma, jasno je zašto ljudi koji su se suočili sa psihičkim problemima izbegavaju fizičku aktivnost. Iako fizička aktivnost pozitivno utiče na zdravlje jedinke, određeni ljudi imaju strah od nje.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
