Opštepoznato je da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj deteta i fizičko zdravlje čoveka. Međutim, šta je sa mentalnim zdravljem? Da li fizička aktivnost uopšte ima ikakav uticaj na našu psihu i kakav je to uticaj? Na sva ta pitanja ovaj tekst pružiće odgovore.
VEŽBANJE NAM POMAŽE DA SE IZBORIMO SA PSIHIČKIM PROBLEMIMA
Celokupni nervni sistem je usko povezan sa našim telom. Stoga je logično zaključiti da fizička aktivnost ima uticaj i na naše mentalno zdravlje, tj. našu psihu. Štaviše, dokazano je da vežbanje ima velikih prednosti za naše mentalno zdravlje. Naime, pomaže nam da se nosimo sa stresom, besom, anksioznošću, depresijom i problemima u učenju.
FIZIČKA AKTIVNOST NAM OLAKŠAVA BORBU PROTIV STRESA
Stres može biti trenutan ili akutan – kada nam se trenutno nešto loše desi, ili hroničan – kada nam je život konstantno stresan. Nažalost, uvek postoji opcija da će se odraziti na naše telo u obliku napetosti mišića, posebno u vratno-ramenom delu kičme. To dovodi do bolova i nesanice, stomačnih problema, tahikardije i slično. Naš organizam ne može da istrpi sav taj teret i to ga dodatno iscrpljuje.
Zbog toga fizička aktivnost predstavlja najbolji način da se stanje celokupnog organizma poboljša. Trčanje, vožnja bicikla, brzo hodanje i plivanje, dovode do lučenja serotonina, endorfina i dopamina (hormona sreće i zadovoljstva). Lučenje tih hormona dalje dovodi do opuštanja mišića, zdrave iscrpljenosti i zdravijeg sna. Važno je znati da se osobe koje su stalno pod stresom oslanjaju na fizičku aktivnost kako bi se bolje nosile sa stresnim situacijama.
OSLOBAĐANJE BESA KROZ TRENING
Fizička aktivnost smanjuje bes tako što nam pomaže da negativne emocije izbacimo kroz trening. Što smo bešnji, to jače treniramo i samim tim se rešavamo besa. Pritom postajemo i fizički jači.
VEŽBANJE SMANJUJE ANKSIOZNOST I PODSTIČE SAMOPOUZDANJE
Anksioznost je produkt nagomilanog, ali češće hroničnog stresa. Fizička aktivnost smanjuje anksioznost tako što povećava energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje. Distancira nas od iracionalnih briga, te racionalnije sagledavamo iste. Kod socijalne anksioznosti, fizička aktivnost pomaže da se upoznaju novi ljudi. S druge strane, kod paničnih napada izazvanih povišenom anksioznošću, fizička aktivnost pomaže tako što imitira simptome ubrzanog lupanja srca i pojačanog znojenja.
Takođe, javljaju se i vrtoglavice i hiperventilacije. Na taj način se organizam osvešćuje i prihvata činjenicu da ove senzacije nisu opasne. One se javljaju nezavisno od anksioznosti i ne dovode ni do kakvih negativnih ishoda.
BOLJE JEDAN TRENING NEGO JEDNA TABLETA
Efekat fizičke aktivnosti na ljude sa blažim oblikom depresije isti je kao i kada bi koristili antidepresive, samo bez nuspojava. Za to je takođe zaslužan hormon sreće i zadovoljstva. Fizička aktivnost je značajna i zato jer vežbanje pruža osećaj strukturiranja vremena i preuzimanja odgovornosti za sebe. Aktivira osećaj korisnosti, redukuje osećaj bezvoljnosti, jača samopouzdanje i dovodi do regulisanja nesanice i apetita.
OSOBE KOJE REDOVNO VEŽBAJU IMAJU BOLJU KONCENTRACIJU
Uticaj fizičke aktivnosti na učenje je znatno velik jer poboljšava koncentraciju i fokus. To uspeva tako što direktno utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza. To dalje utiče na kvalitet pamćenja i motivaciju.
Fizička aktivnost poboljšava sve askpekte našeg života. Stoga radi poboljšanja našeg celokupnog kvaliteta života, preporučljivo je uvrstiti fizičku aktivnost u svakodnevicu.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
