Autoritet u bilo kakvom društvenom odnosu podrazumeva određeni ugled, a sa tim i uticaj osobe koja poseduje autoritet. Osoba od autoriteta je ona koja uživa određeno poštovanje koje sa sobom nosi moć da odlučuje o određenim stvarima. Autoritet se često povezuje sa pojmovima vlasti i moći, ali važno je napomenuti da je autoritet legitimno prihvatanja kompetentnosti pojedinca da odlučuje, zahteva i vodi drugog pojedinca ili grupu pojedinaca.
OSNOVA KAO UPRAVLJANJE
Kada bi se ove osobine i definicije preslikale na porodični odnos i vaspitanje, može se zaključiti da osnova leži u upravljanju roditelja nad detetom. A ta sposobnost roditelja da uspostavlja neku vrstu moći i usmerenja detetovog ponašanja, prohteva i želja može biti autoritet samo ukoliko se zasniva na razumnim kriterijumima i činjenicama gde bi iza svakog neispravnog postupka deteta bila kritika roditelja u vidu objašnjenja..
UČENJE PO MODELU
U ranom detinjstvu veoma je prisutno učenje po modelu koje se manifestuje usvajanjem oblika ponašanja koje taj model poseduje. To se može videti na primeru jezika gde nesvesno usvajamo govor iz primarnih grupa kojima pripadamo.
Upravo je učenje po modelu dobar preduslov za uspostavljanje autoriteta. Deca imaju tendenciju da roditelje, u svom vidjenju, smatraju za psihološki više osobe. Samim tim im prepisuju osobine koje oni verovatno ne poseduju, deca smatraju svoje roditelje superiornim, a to takođe ide u korist upravljanja ponašanjem deteta. Međutim roditelj bi trebalo da bude obazriv sa upotrebom svog autoriteta i ne bi trebalo da ga koristi u svakoj situaciji i bez sagledavanja želja deteta.
ODRASTANJEM DO SAMOSTALNOSTI
Dete u ranoj dobi još uvek nije dovoljno samostalno i sposobno da zadovolji svoje potrebe, te umnogome zavisi od svojih roditelja. Sve dok roditelj ima moć da ispuni ili ne ispuni ono što dete želi, on ima i sposobnost uspostavljanja autoriteta.Kako dete odrasta, tako se njegova samostalnost povećava, a autoritet roditelja više ne dolazi do izražaja. Zbog toga je bitno uporedo posedovanje autoriteta, ali i razvoj komunikacije u porodičnim odnosima kako bi se izgradilo međusobno poverenje i shvatanje dobronamernih saveta roditelja.
SISTEM NAGRADE I KAZNE
Sistem nagrade i kazne je delotvoran način vaspitanja deteta jer ono na taj način uči šta je poželjno, a šta neprimereno ponašanje. Koje ponašanje će ga dovesti do cilja i koji će ga postupci udaljiti od određene namere ili želje. Da bi bio efikasan, ovaj sistem treba da se zasniva na racionalnim posledicama koje se manifestuju kroz nagradu ili kaznu i koje su u skladu sa postupkom doprinoseći detetovom učenju discipline, samokontrole i poslušnosti.
TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ
Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnos
