Neuredan život, siromaštvo i zdravstveni problemi, učinili su da se pesnik povlači u svoju tišinu. Da se povlači u prostore svojih snova i da motri na svet iz kafanskog ugla. Učinili su da se vremenom razboli i da, zagledan u dno sebe, peva o budućnosti svoje smrti. Do tada neslućeni pesimizam, drugačiji od francuskih parnasovaca i bodlerovski obojenog simbolizma, doneo je srpskoj moderni Vladislav Petković Dis.
POEZIJA KAO ODRAZ TMURNIH OSEĆANJA
Vladislav Petković Dis je za života objavio samo dve zbirke pesama – Utopljene duše i Mi čekamo cara. U njima iskazuje svoja turobna raspoloženja, duboku razočaranost u svet i boli njegove duše. Dis, koji je sišao s prestola tajni i snova i zvuka, našao se posred niskih strasti, pod nebom crnim od ropca i muka. Stoga je i njegovo pevanje tako tmurno. Optimizmu i patriotizmu, poeziji zdravlja u srpskoj književnosti, suprotstavio se poezijom deliričnih stanja, raspadanja, truleži i najmračnijih boja pesničkog pesimizma.
GLAVNE TEME DISOVE KOSMOGONIJE
Kosmogonija predstavlja naziv za svaku teoriju o nastanku i poreklu kosmosa ili za mit o nastanku celokupne stvarnosti. Kosmogonija Vladislava Petkovića Disa istražuje tajnu rođenja, tajnu ljubavi i tajnu smrti. Krunu Disovog pesništva čine upravo pesme vođene tim tematikama: Tamnica, Možda spava i Nirvana.
ČOVEK SE RODI ZAROBLJEN U TAMNICI ŽIVOTA
Pesma nosi kosmičku viziju Disa, u čijem središtu je čovek, pre i posle rođenja. Pesnik ima na umu pređašnje čovekovo postojanje, drukčije od ovog, svetlije i bolje. U ovaj život koji živi on nije prispeo svojom voljom, nego je u taj život pao. Bez znanja, bačen s nevinih daljina.
Suza koja nesvesno sija sada se pretvara u plač, kao da biće time žali otkidanje od prethodnog sveta. Sa padom ili rođenjem, biće nije svesno sebe, niti je pak svesno sveta oko sebe. Bežanje zvezda iz očiju i njihovo udaljavanje poredi se sa ostavljanjem bića bez velikih snova, ideala, čistote. Odnosno, kazuje da mesto njih nastupa breme stvarnosti i jave. Nakon svesnog došla je spoznaja o sebi, o bolu i neljubaznom svetu.
Kao zaokret na kraju, počeo je da živi kao stara tajna i sve počinje da traje kao jedna pesma. Dvosmislenost ostaje i ona se lako ne razrešava. Tamnica može biti život – tu gde smo i mi pali, a snovi nam vraćaju zvezde koje su nam pri padu pobegle.
TAJNA LJUBAVI JE SKRIVENA U OČIMA
Oči postaju jedan od centralnih motiva pesme Možda spava – predmet pesme koja nastanjuje pesnikov san. Kod njega se ništa ne rađa iz jasnoće i konkretnosti, jer ništa ne dolazi iz jave, nego iz sna. Oči u snu dolaze da ga vide i on u njima prepoznaje ljubav i sreću. Draga, kao i oči, a i sama pesma, nosi bojaznu neodređenost. Pesnik ne zna njen glas, ne zna mesto na kome živi: možda samo spava, a možda nije živa.
Postojao je san i u snu jedna pesma. Nestanak sna označavao je gubitak pesme. Java je poništila san i u njemu neke oči koje su bile u njegovom životu. Sledi vizija glave žene i njen ukočen pogled koji gleda odozdo, iz cveća. Na samom kraju pesnik je bez drage, ali ne zna šta je sa njom. Ne zna da li negde živi ili negde mrtva leži, a možda i spava u svojoj lepoti. Pesma se završava sa prizvukom tuge, čežnje i bola, najavljujući pesmu Nirvana.
SMRT JE SIMBOL OSLOBOĐENJA I MIRA
Na osnovu objašnjenja u leksikonima i rečnicima saznajemo: nirvana je ugasnuće. U budističkoj religiji – stanje najvišeg blaženstva, potpuno mirovanje, potpuni zaborav ili utonuće u ništavilo. Obuzet prolaznošću i smrću, potonuće i on, pesnik. Dis nirvanu shvata kao blaženstvo i oslobađanje od svih briga, težnji. Kao nesvesno stanje i potpuno mirovanje u kome se ništa ne razaznaje.
Nirvana mu biva praznina ili zaborav u koji sve tone i ništa ne ostaje što bi život bilo. Ona sve obezličava i sve obuhvata – celu vasionu – vraća se njenom prvobitnom stanju. Pesnika u noći pohode mrtvi, kao žrtvi predodređenoj da nestane. Disova nirvana postaje pogled: neodređeni, vasionski i sveprožimajući. Takav pogled poredak sveta vraća u prvobitno stanje. Sa svakom smrću rodi se nova smrt.
PESMA KOJA JE ODREDILA DISOVU SUDBINU
Utopljene duše bile su poput proročanstva Disovog života. Pri povratku iz Francuske, maja 1917. godine, torpedovan je brod u kome je bio Dis. Po svedočenju onih koji su smrt izbegli, Vladislav Petković Dis utopio se spasavajući druge. Tako se desilo da je onaj koji je pevao o utopljenim dušama i sam, u stvarnosti, postao jedna utopljena duša.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
