Kako izgledaju vaše jutarnje novine? Da li je to rano skrolovoanje kroz modne profile na Pinterestu? Ili vaš omiljeni podkast? Možda Instagram priče vaših dragih, ili glasovne poruke koje su vam sinoć poslali prijatelji? Danas svako od nas ima svoju verziju dnevnog lista, nekada je to bilo drugačije. Mladi bi se informisali čitanjem novina, eventualno razgovorom sa osobom u koju imaju poverenja. A što se tiče tema, možemo reći da sadašnje i nekadašnje imaju sličnosti koliko imaju i razlika.
PRIVATNA POSLA
Naravno da postoji veliki broj mladih danas koji se, kao što je bilo nekada, informiše i raspituje o aktuelnim temama u društvu, svetu i politici. Ono što ranije nije bilo toliko rasprostranjeno jeste neobjašnjiva zainteresovanost mladih masa za privatne živote poznatih ličnosti. Kada pogledamo film ili nađemo novog omiljenog muzičara, kao da imamo potrebu da saznamo još o njima. Da znamo s kime su bili, kad su rođeni, šta su pričali u intervjuima, da zapratimo njihove stranice na društvenim mrežama. Onda njihove profile gledamo kao izvore novosti, a skandale ili novosti iz njihovih života gledamo kao na teme vredne razmatranja.
INSTAGRAM AKTIVIZAM
Danas je moderno biti aktivista. Bilo da verujete u nešto ili ne, bilo da ste proverili da li je vaš izvor informacija validan ili ne, bitno je da podelite sliku, koju su svi ostali podelili, na kojoj se nalaze informacije o nepravednom ubistvu ove ili one osobe. Ime nećemo zapamtiti, slučaj ćemo površno istražiti, ušokiraćemo se na ljudsko zlo, i to je otprilike to. Postavljanjem slike smo izmirili svoju potrebu za pravdom i uklopili se u društvo. Ako neko to uzme kao validan izvor informacija i širi ga dalje, ciklus potencijalno neistinitih ili poluistinitih vesti će nastaviti da se širi na profilima ostalih probuđenih individualaca. Bitno je da proverimo svoje izvore.
MEDIJSKA PISMENOST
Medijska pismenost nije predmet koji postoji u osnovnim i srednjim školama, a ipak, deca od malih nogu imaju telefone i profile na društvenim mrežama. Zašto bismo očekivali da omladina koja je tek ušla u pubertet zna kako da koristi Internet najpovoljnije po sebe? Ni veliki broj odraslih ne ume da se izbori sa ovim kompleksnim sistemom. Medijska pismenost bi trebala da objasni osnovne koncepte Interneta, kako pronaći validne izvore informacija, kako ostati van mehura istomišljenika, a pre svega toga bi trebala da podstakne ljude na kritičko mišljenje. U moderno doba je najteže promisliti i nekim logičnim putem doći od činjenica do zaključaka.
ZUMIRANJE
Da li su ranije postojali tabloidi? Jesu. Da li su ljudi lagali? Jesu. Da li je bilo teško naći validne izvore? Jeste. Internet je najveća razlika u informisanju mladih nekada i sada. Internet je sa sobom doneo i mnogo sivih zona, nove načine da prevarimo jedni druge i mnoštvo elemenata koji su doveli do preopterećenosti informacijama, ali lošom vrstom informacija. Poluistinama, autocenzurisanim tekstovima, lažima. Kada se informišemo, bitno je da znamo ŠTA tražimo, i bitno je da znamo GDE to tražimo. Sve nam je na dohvat ruke, samo je pitanje da li to umemo da iskoristimo.
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
