Emocije su kompleksna ljudska srž. Svakodnevno osećamo široki spektar emocija, a da li će biti pozitivne ili negativne, zavisi od onoga što doživljavamo. Neke traju kratko, kao što su nalet besa ili crvenilo sramote, dok neke mogu trajati duži period poput tuge ili depresije.
RAZLIKE U STEPENIMA DOŽIVLJAVANJA
Iako emocije poput ljutnje, besa, prezira, mržnje i ozlojađenosti, možemo označiti sličnom strukturom, ipak ne možemo reći da su iste. Postoje razlike u stepenima doživljavanja ovih emocija i zato je svaka od njih specifična. Ovi značajni pokazatelji našeg stanja utiču na to kako ćemo da percepiramo svet, i zato je vrlo važno da uspemo na pravilan način da ih iskažemo.
NEVERBALNI POKAZATELJI
Ono što prati emocije jesu i neverbalni pokazatelji. Ukoliko se ljutimo, naše lice će se namrštiti, ukoliko
se smejemo, pokazatelj sreće biće osmeh i sjaj u očima. Ljudi se razlikuju i po tome kako će emocije pokazati. Neke osobe će, bilo to pozitivne ili negativne emocije, radije sakriti u sebi ono što osećaju i ne pokazivati drugima. Dok će nasuprot njima, neke osobe ponosno pokazati i tugu i radost. Emocije možemo ispoljiti verbalno, odnosno rečima, tonom ili koristeći neverbalnu komunikaciju. Ako bismo posmatrali osobu i videli da je prekrstila ruke i da je namrštena, mogli bismo da zaključimo da je ljuta. Ukoliko neko cupka nogama i gleda okolo, zaključili bismo da je nervozan.
POTISKIVANJE EMOCIJA
Međutim, postoje osobe za koje ne bismo mogli lako da zaključimo šta osećaju. Ljudi često izbegavaju suočavanje sa emocijama, naročito ukoliko su one negativne vrste. Oni biraju da te misli potisnu i zaborave na njih, ali i da čine druge stvari koje će ih zaokupirati. Većina nas je nekada pustila komediju ili seriju kako bismo skrenuli misli sa potištenog stanja u kom se nalazimo. Često koncentrisanjem na druge stvari, želimo da zaboravimo na ono što se dešava unutar nas.
Nekada moramo da potisnemo emocije, zato što nije socijalno prihvatljivo da ih ispoljimo u datom trenutku. Takođe je društveno uslovljena količina koju možemo ispoljiti. Neke emocije je bolje potisnuti kako ne bi prešle u nešto što bi moglo da ugrozi druge ljude. Vikanje na javnom mestu nije nešto što bi moglo da se gleda sa odobravanjem, osim ako se ne nalazimo na fudbalskoj utakmici.
Ukoliko duži period zadržavamo emocije u sebi, one se mogu loše odraziti i na naše fizičko stanje. Kao što je i poznati psiholog Sigmund Frojd rekao – Potisnute emocije ne umiru. Naterane su da ućute. I nastavljaju da utiču na osobu iznutra. Upravo zbog toga treba da vodimo računa o osećanjima i posvetimo pažnju našem mentalnom zdravlju.
POMOZITE SEBI
Okružite sebe ljudima kojima možete pričati o osećanjima i koji će vas saslušati. Takođe se možete obratiti i stručnijem licu poput psihoterapeuta koji može pronaći koren vaših problema. Ukoliko vam ovo zvuči zastrašujuće, za početak možete da vodite dnevnik i evidenciju o sopstvenim emocijama. Ostanite u kontaktu sami sa sobom, zapisujte kako se osećate, šta vas je usrećilo tog dana, šta vam se nije dopalo i šta biste želeli da promenite. To će vam pomoći da se osećate prijatno prilikom iskazivanja emocija.
TEKST: ZORANA BRKLJAČ
Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.
