Kada pomislimo na termin – slepa mrlja, nekoliko fenomena su nam u mislima. Postoji način da ignorišemo slepu tačku brzim i čestim pomeranjem pogleda s namerom da iz nekog drugog ugla ipak uhvatimo onaj delić slike koji fali. A ako bismo se zagledali u neku konkretnu tačku, može takođe doći do toga da naš mozak ignoriše slepu mrlju.
SLEPA PEGA
Jedan od fenomena se odnosi na oblast, odnosno tačku u vidnom polju u okviru, koje mi ne možemo videti, jer slika pada na mesto optičkog diska u oku. Ova slepa mrlja se može tumačiti i kao slepa pega. Kod svakog živog bića postoji potreba da upotpuni optičku sliku. Na taj način čovek crpi sve mogućnosti sa namerom da vidi potpunu sliku. Dok posmatramo stvari oko sebe, može se desiti da nam nedostaje jedan mali deo te slike.
SLEPA MRLJA U PSIHOANALIZI
Sa druge strane, u klasičnoj psihoanalizi, slepa mrlja se smatra odbranom od prepoznavanja potisnutih sećanja ili impulsa koji potencijalno mogu da ugroze ego pacijenta. Javlja se nedostatak svesti o nečijem ponašanju ili ličnosti, obično zato što bi prepoznavanje pravih osećanja i motiva bilo bolno. U takvim situacijama verovatno posredi neka tragedija ili negativno iskustvo. To dovodi do toga da se polja svesti zatvaraju, kako bi pacijent izbegao nervni slom.
ILUZORNA SUPERIORNOST
Ovaj fenomen isto tako predstavlja tendenciju da zanemarujemo sopstvene osobine, akcije i zablude. Takođe i da imamo eksplozivnu reakciju na iste osobine kod drugih osoba. Kognitivna pristrasnost je prisutna kod gotovo svih ljudi, bez izuzetka. Može se reći da su svi bar jednom ovaj efekat doživeli i da su bili u nemogućnosti da isprave neke svoje predrasude. Te iste predrasude kod drugih su izazivale smetnje.
Efekat slepe mrlje je usko povezan sa efektom iluzorne superiornosti, koju definišemo kao čest fenomen. Taj fenomen može pozitivno uticati na psihu ljudi. Kod ovog efekta, mi sami sebi pridajemo veliki značaj. Naše dobre osobine opisujemo kao dosta kvalitetnije u odnosu na tuđe pozitivne osobine. Ovo se dešava iz prostog razloga jer drugi ljudi često prećute istinu, pa tako postajemo skloni obmanjivanju sebe. Ovaj fenomen nije prisutan jednako kod svih kultura i nacija, kao ni kod svih ljudi. Ljudi koji su skloni depresiji ne osećaju superiornost i nikada neće preceniti svoju ličnost.
HILJADE SLEPIH TAČAKA
U okviru ove teme, najviše se ističu teorije Frojda i Junga. Jung smatra da nesvesno živi u nama i da je to deo nas koji mi ne poznajemo i o kome ne znamo ništa. U tom nesvesnom delu mozga se mogu kriti i ona sećanja i osećaji koje smo potisnuli sa željom da ih zaboravimo. U životu svake osobe postoji hiljade slepih tačaka, i to je nešto sasvim normalno.
Čovek za vreme svog postojanja pokušava da ignoriše loše stvari i da se koncentriše na pozitivnu stranu. Prema mišljenju Junga, kada bi svaki čovek spoznao bar mali deo svoje slepe mrlje, možda bi otkrio talenat za muziku ili neku drugu vrstu umetnosti. Za to možda nije ni znao da postoji. Na taj način svet bi zasigurno postao bolje mesto.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
