U našem narodu volonterski rad postoji od davnina i zvao se moba. Ceo komšiluk bi se dobrovoljno skupio danas kod jednog domaćina, a sutra kod drugog da kosi i skuplja seno, uz pesmu. Bio bi poslužen obilat ručak i popilo bi se po koje piće. Livade bi bile sređene na vreme, a svi zadovoljni. Upravo to je suština volonterskog rada – slobodna volja i opšte dobro kao naknada. Obilat ručak je zamenio topli obrok na omladinskim radnim akcijama, a zatim sendviči za volontere prilikom većih nepogoda.
OMLADINCI I VOLONTERI
Kada se vozimo kolima auto-putem, za to možemo zahvaliti omladinskim radnim brigadama, mladim ljudima koji su organizovano gradili novu zemlju. Mesece su provodili radeći ne za novac, već za opšte dobro. Isto kao na mobi, uz pesme, samo neke druge. Decenijama kasnije, kuće, ulice i putevi, od kojih su neke i omladinici gradili, stradali su u poplavama.
Probudio se duh zajedništva i ljudi iz sela i gradova su pohrilili da dobrovoljno pruže pomoć, ovoga puta bez pesme, ali sada smo ih svi zvali volonterima. To su uradili po slobodnoj volji i za opšte dobro. Pre par godina, svet se našao na udaru korone. Mlade komšije su dobrovoljno i bez posebne organiazcije snabdevale pripadnike nekadašnjih omladinskih brigada, koji tada nisu mogli izaći iz svojih domova.
VOLONTERI NOVOG DOBA
U današnje vreme, postoje ustanove koje organizuju volontiranje za opšte dobro. Najbolji primer za to su klinike za građane bez zdravstvenog osiguranja u kojima lekari izvestan broj sati nedeljno rade besplatno kako bi pomogli onima koji ne drugom mestu ne mogu dobiti pomoć. Tu spadaju i službe koje pružaju besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja, gde pravnici volontiraju.
Takođe su česti angažmani gde mladi ljudi rade besplatno da bi nešto naučili i to se često naziva volonterskim radom. Može se polemisati da li je ovo po svojoj suštini volontiranje, jer nije svaki besplatan rad volonterski, trebalo bi i da je za opšte dobro.
DVOSMERNA ULICA
Volontiranje ne donosi dobro samo zajednici ili licu kome je pružena pomoć, već i volonteru. U psihologiji je poznato da ništa nije lekovito kao osećaj da smo korisni ili pružanje pomoći nekom kome je potrebnija nego nama samima.
To što se vozimo putem koji smo gradili, što je neka porodica obučena jer smo skupljali odeću, što su vremešne komšije i dalje tu, što neko ide na posao jer smo odvojili svoje slobodno vreme da ga lečimo – čini nas psihički zdravim na način na koji ništa drugo ne može.
TEKST: NEVENA JOKIĆ
Nevena Jokić je defektolog i budući psihoterapeut. Zahvalna je na poznavanju mnogobrojnih ljudi čija je energija inspiriše. Slobodno vreme provodi u prirodi ili u gradu, na rolerima. Slika po platnu i zidovima, uz dobru muziku i dobar džin.
