Search Results: Nevena Jokić

Defleksija − kakav je život iza štita?

Defleksija − kakav je život iza štita?

Defleksija u Geštalt psihologiji označava jedan odbrambeni mehanizam. Odbrambene mehanizme razvijamo od detinjstva kao odgovor na situacije koje su nam neprijatne ili teške i oni nam mogu pomoći da se nosimo sa takvim situacijama. Problem nastaje kada odbrambene mehanizme usvojimo kao obrasce ponašanja i koristimo 

Defektolog kao saveznik

Defektolog kao saveznik

Defektolog je privremeno tu da pomogne  vašem detetu da savlada neki trenutni problem ili će trajno biti deo vašeg života ukoliko je to vašem detetu potrebno. U oba slučaja je bitno da sa njim lepo sarađujete, mada je ta potreba izraženija u drugom slučaju. On 

Alkoholizam- borba protiv žudnje

Alkoholizam- borba protiv žudnje

Problemi sa alkoholom označavaju se šifrom F10 i spadaju pod bolesti zavisnosti. Za bolesti zavisnosti je karaktersticno da ljudi koji pate od njih imaju nenormlanu žudnju i mentalnu preokupiranost supstancom. Borba protiv zavisnosti je upravo borba protiv žudnje. Vraćanje je uobičajeno i očekivano, a rad skoro nikada ne ide glatko.

 


 

ALKOHOL KAO LEGALNA DROGA

Smatra se da problem sa alkoholom ima 25% svetske populacije, dok su 70% umerenjaci, a samo 5% ukuplnog stanovništva su potpuni apstinenti. Problem je učestaliji kod muškaraca, a žene alkoholičari imaju drugačiji način pijenja – one su uglavnom solo drinkeri. Akloholizam kao bolest nastaje u najproduktivnijem dobu i zato utiče na socio – ekonomsko pripadanje. Negativno se odražava na posao i porodicu, a povezan je i sa saobraćajnim nesrećama, nesrećama na poslu, krivičnim delima i agresijom.

 

 

 

ŠTA KARAKTERIŠE ALKOHOLIČARE?

Uzroci i oblici alkoholizma mogu biti različiti, ali su karakterisike alkoholičara često slične. Oni imaju ekstremno nisku toleranciju na frustraciju, nesposobnost za podnošenje anksioznosti i tenzije i ekstremni narcizam. Uz to često imaju izmenjen karakter, sebični su, lažu i manipulišu. Alkoholizam sa sobom nosi i zdravstvene posledice – od halucinacija, patološke ljubomore, epilepsije, demencije pa sve do one najteže koja može dovesti do smrtnog ishoda – delirijum tremens.

 

 

Kod većine ljudi ovaj opis budi ljutnju ili bes, a ne empatiju. Zato bismo vas podsetili da se ovde radi o bolesti i da su alkoholičari vrlo često jako nesrećni ljudi kojima treba pomoć i lečenje. Istina je da uglavnom ni sami akloholičari ne vide to kao problem i tvrde da piju samo povremeno, a na lečenje se javljaju jer su primorani ili zbog nekih ozbiljnih tegoba.

 

 

 

Continue reading Alkoholizam- borba protiv žudnje

Utiču li na čoveka predskazanja i vizije?

Utiču li na čoveka predskazanja i vizije?

Vizije talentovanih, moćnih ili samo uticajnih ljudi su izbrazdale našu planetu vozovima i kolima, odnele gomilu života u logorima, učinile da svi budemo jednaki bez obzira na boju kože i da možemo da pritisnemo dugme i vidimo tetku na safariju u Africi.     VIZIJE 

Mesečarenje –  magija meseca?

Mesečarenje – magija meseca?

Mesecu su se odvajkada pripisivale razne magične moći. Jedna od njih je i ta da nas u snu može svojim magijom privlačiti. Pa se tako verovalo da mesečar hoda jer u snu ide ka mesecu. Kada je svet odustao od magije i krenuo putem nauke, 

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Dete koje želi da se pridruži igri druge dece pa ih gurka, gladno dete koje nepažljivo jedući uprlja veći deo stoljnjaka i odeće, dete koje želi da predstavi novu pesmicu i upada u reč roditeljima i unosi im se u lice, dete željno zagrljaja koje izgura mladjeg brata i skače na roditelja – sve ove scene su relativno česte.

 


 

UOBIČAJENE POTREBE

U svakom od ovih slučajeva potreba deteta je uobičajena i zdrava – druženje sa vršnjacima, hrana, pažnja, nežnost. Ono što kvari ove slike je način na koji dete zadovoljava te potrebe. Definitivno ne želimo da kažemo detetu da ne treba da se ponosi novom pesmicom, grli nas ili jede. To pred roditelja postavlja težak zadatak – kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

 

 

Bitno je napomenuti da naše reakcije u ovim situacijama imaju posledice. Mi smo našoj deci bitni i oni pomno prate svaki naš pogled, pohvalu ili razočarani uzdah. Svaki naš postupak ostavlja trag i utiče na to kakvim očima će naša deca sutra gledati sebe i svet oko sebe.

 

 

 

VELIKA ODGOVORNOST RODITELJA ILI STARATELJA

Ukoliko želimo da dete koriguje zadovoljenje potreba, najveći efekat će proizvesti naše uzorno ponašanje. Druga bitna stvar je postavljanje pravila tipa „nema guranja“ i „nema upadanja u reč“. Ako odrasli jedni drugima ne upadaju u reč i postoji kućno pravilo da se to ne radi, a dete to ipak uradi da bi predstavilo svoja najnovija saznanja, treba mu reći da jedva čekamo da čujemo novu pesmicu i da ćemo to uraditi čim završimo razgovor.

 

 

Takodje, ako gura drugu decu da bi se uguralo u igru, treba mu objasniti da je divno što želi da stekne nove drugare, ali da mora sačekati pauzu u igri i pitati rečima, a ne laktovima, da se uključi. Medjutim, da bi ovo delovalo, ne možemo dete vući za rukav ili kapuljaču kada želimo nešto da mu kažemo. To će onda za dete biti prihvatljiv način zadovoljenja potrebe, pošto je, očigledno, i za nas.

 

 

Ponašajmo se pristojno, poštujmo velika i mala bića oko sebe, budimo dosledni i pričajmostrpljivo i rezultati neće izostati.

 

 

TEKST: NEVENA JOKIĆ

Nevena Jokić je defektolog i budući psihoterapeut. Zahvalna je na poznavanju mnogobrojnih ljudi čija je energija inspiriše. Slobodno vreme provodi u prirodi ili u gradu, na rolerima. Slika po platnu i zidovima, uz dobru muziku i dobar džin.

Hiperaktivni poremećaj

Hiperaktivni poremećaj

Hiperaktivnost je danas poznata pod nazivom ADHD, odnosno Hiperaktivni poremećaj sa nedostatkom pažnje. Smatra se da hiperaktivna deca ne mogu da se smire ni na pet minuta, stalno su u pokretu, ništa im ne drži pažnju i ne završavaju do kraja ni jedan zadatak.   

Placebo efekat- čudotvorna moć ili mit?

Placebo efekat- čudotvorna moć ili mit?

Prvo ne naškodi – ovo je jedno od najvažnijih načela lekarske prakse, a formulisao ga je „otac medecine“ Hipokrat još u petom veku pre nove ere. Osnovno pitanje je da li lekari krše ovo načelo prepisujući placebo? Ukoliko pacijent oseti pobošanje usled placebo efekta, čak 

Otpori u psihoterapiji

Otpori u psihoterapiji

Otpori su sastavni deo života, pa i postoje i otpori u psihoterapiji. Njihova funkcija je odbrana od neželjenih situacija, ali vremenom mogu postati i prepreka za njihovo rešavanje i lični napredak. 

 


 

ŠTA PREDSTAVLJA OTPOR U PSIHOTERAPIJI?

Otpor u psihoterapiji se odnosi na ono što terapeut prepoznaje kao ponašanje klijenta koje je „antiterapeutsko“. Iako se svaki klijent obratio psihoterapeutu jer je motivisan da sebi pomogne, na nesvesnom nivou postoje motivi da se situacija zadrži u trenutnom stanju – da ne dođe do promene.

 

 

 

VRSTE OTPORA

Postoji više vrsta otpora koji imaju različite izvore. Prvo bismo istakli one koje nazivamo zdravim otporima. Zdravi otpori su oni koji su isprovocirani greškama psihoterapeuta. Oni su na svesnom nivou i javljaju se kada klijent primeti da terapijski proces ne ide u odgovarajućem pravcu i da mu seanse nisu od pomoći. Najčešći rezultat ove situacije je napuštanje terapije, ali je bolja opcija da date šansu drugom terapeutu.

 

 

U drugu grupu otpora spadaju oni nastali usled tipičnih iracionalnih uverenja. To su situacije u kojima klijent zahteva da promena bude brza i laka i ne podnosi teškoće u terapiji, u kojima smatra da mu se ne smeju desiti neuspesi i obezvređuje sebe ukoliko do toga dođe ili situacije u kojima klijent zahteva veću pomoć i podršku od drugih.

 

 

U treću grupu spadaju, takozvani, tvrdokorni otpori. Tu mislimo na strah od nelagodnosti, otpor iz osećanja beznadežnosti, otpor motivisan samokažnjavanjem i otpor usled straha od promene i straha od uspeha. Postoje i ostali otpori koji su u vezi sa sredinskim faktorima, specifičnim situacijama ili oni koji su u vezi sa odnosom između klijenta i terapeuta. To što ove druge otpore ne zovemo zdravim, ne znači da nisu uobičajeni.

 

 

 

OTPORI KAO NORMALNA POJAVA

Otpori su normalna pojava u ljudskom životu. Oni se javljaju kada treba da dođe do neke promene, jer promena često nije laka ili je u najmanju ruku neprijatna. Takođe, otpori se javljaju tokom celog procesa terapije i na neki način su poželjni jer skreću pažnju dobrom terapeutu na šta je jako važno da se obrati pažnja. Ako se otpor dobro razradi, računamo da smo izvukli najbolje iz njega i razrešenje nam donosi nove mogućnosti za promene koje su mnogo veće i lakše. Zato, budite hrabri i pokušajte da pobedite sebe.

 

TEKST: NEVENA JOKIĆ

Nevena Jokić je defektolog i budući psihoterapeut. Zahvalna je na poznavanju mnogobrojnih ljudi čija je energija inspiriše. Slobodno vreme provodi u prirodi ili u gradu, na rolerima. Slika po platnu i zidovima, uz dobru muziku i dobar džin.

 

Koji su pravci u psihoterapiji dobri za nas?

Koji su pravci u psihoterapiji dobri za nas?

Psihoterapijskih modaliteta je sada mnogo i to može biti zbunjujuće, ali može i značiti da će se naći za svakoga po nešto što mu odgovara. Dobra vest je da su nam zahvaljujući ovom onlajn-svetu sada svi pravci dostupni čak iako živimo u manjoj sredini gde