Veruje se da je najbolji provod upravo na Balkanu, a da je za to zaslužan niko drugi neko Beograd. Grad u kojem provod počinje već u kasnim popodnevnim časovima, a kako veče odmiče sve više deluje da se pretvara u najuzbudljiviji grad na Balkanu. Ukoliko bismo se osvrnuli na hronološki tok razvoja noćnog provoda u Beogradu, uočili bismo čitav niz međusobno različitih muzičkih i estetskih stilova koji su dominirali određenom decenijom, počev od pedesetih godina 20. veka, pa sve do savremenih elektronskih ritmova koji negde predstavljaju oličenje savremene muzičke scene.
BEOGRAD KAO BREND
Pored brojnih istorijskih znamenitosti koju prestonica Srbije nudi, srdačnih ljudi, ukusne hrane i ogromnog kulturnog i turističkog potencijala, Beograd svoj imidž pretežno zasniva na prepoznatljivom statusu atraktivnog grada na Balkanu. Njegova prepoznatljivost krije su u bogatom noćnom životu i nezaboravnom noćnom provodu. I dok se polako približava vikend, Beograd postepeno priprema atmosferu za najbolji noćni izlazak. Istina je da brojni Beograđani, ali i mnogobrojni posetioci ovog grada ne uspevaju da odole njegovoj zaraznoj energiji i atrakcijama koje Beograd nudi. U nastavku teksta govorimo o mestu koje mnogo bolje pamte znatno starije generacije. O prostoru koji i danas okuplja ljubitelje elektronskog zvuka, u malom drugačijem obliku u odnosu na period kada je nastalo.
KOD LAZE ŠEĆERA
Tokom šezdesetih godina prošlog veka javila se potreba za drugačijim načinom provoda i zabave. Sada su verni ljubitelji noćnog provoda bili zasićeni druženjima u kafanskim boemskim mestima koja su trajala najduže do ponoći, a mladi žudeli za novim lokalnim mestom za večernji izlazak. Krajem šezdesetih godina 20. veka, javila se potreba za novim mestom. Za onim koji će odisati potpuno novom energijom i podrazumevati nešto drugačiji koncept provoda i druženja.
Prema pisanim svedočenjima etabliranih gradskih ličnosti iz različitih sfera tadašnjeg beogradskog društva, prva diskoteka u Beogradu otvorena je na predlog mlade grupe ljudi. Oni su i sami bili dobri poznavaoci provoda evropskih noćnih klubova, poput onih u Berlinu, Parizu, čak i Njujorku. Tako je u aprilu krajem 60-ih godina otvoren prvi disko-klub u Beogradu, ali i na čitavom Balkanu, pod nazivom Kod Laze Šećera.
Klub je bio smešten u današnjoj Svetogorskoj ulici, u blizini pozorišta Atelje 212. U početku nije posedovao zvanično ime, ali je vremenom dobio naziv Kod Laze Šećera. Kako su ga nezvanično nazivali posetioci ovog malog podzemnog mesta. Naziv je dobijen po prevodiocu Lazi Šećeroviću, u čijem su stanu iznad prostorija kluba prethodno bile organizovane žurke i okupljanja mladih.
Klub Kod Laze Šećera odisao je opuštenom atmosferom poput one na kućnoj žurci. Bez puno osvetljenja, sa specifičnim enterijerom i podijumom za DJ-a. Prostor je bio namenjen odabranom društvu Beograđana. Klub je svojim konceptom predstavljao pravo osveženje u odnosu na dotadašnje beogradske klubove. Privoleo je brojne strane posetioce, ali zadržao specifičan i prepoznatljiv identitet. Prema svedočenjima tadašnjih generacija, iako prilično popularan, klub je bio namenjen određenom društvenom soju. Čvrst imidž izgradio je na pažjivo odabranom izboru soul hitova, a zatim fank, rokenrol i pop muzike.
ZATVARANJE PRVOG BEOGRADSKOG DISKO − KLUBA
Nažalost, verovalo se da je to mesto leglo poročnih mladih ljudi raskalašnog ponašanja koji su svoju oazu pronašli u malim prostorijama podzemnog kluba u centru Beograda. Pobunjenici takvog životnog stila bi se odlučno pozivali na zapadnjački trend. Uzimali su za primer negativan uticaj na omladinu, zalagajući se da se klub iz takvih razloga pod hitno zatvori. Kao i većina kultnih prostora, mesta susreta i okupljanja, ovaj klub je zatvoren tokom devedesetih godina prošlog veka. Dvehiljaditih godina je na istoj lokaciji otvoren novi klub pod dobro poznatim imenom Šećer. Danas je ipak poznatiji među mlađim generacijama.
NOĆNI PROVOD U BEOGRADU DANAS
Čini se da je prva asocijacija na Beograd oduvek bila dobar provod, isto kao što je koncept beogradskog provoda danas donekle promenjen. Prva asocijacija na provod i ukusnu hranu uz tamburaše ostaje Skadarlija kao širom poznata boemska četvrt. Sa druge strane, činjenica je da se danas otvara sve veći broj kafića, lokala, barova i klubova u raznim krajevima grada. Deluje da većina novih mesta neguje određene muzičke stilove i okuplja prilično sličnu publiku. Samo nekolicina stilski se uklapa u provod sličan onom u Beogradu pre koju deceniju.
Neizostavno je pomenuti beogradske klubove na reci, koji svojim sadržajem i publikom kreiraju potpuno drugačiju sliku noćnog života ovog grada u odnosu na nekada. Za njih često ne možemo odlučno reći da su istinski odraz duha Beograda, a možda je to odavno realna slika noćnog provoda u Beogradu. Ipak, čini se da Beograd svojim sadržajima nudi za svakog ponešto i danas uspešno održava status grada u kojem je dobar provod zagarantovan!
TEKST: TAMARA VRANIĆ
