Putovanja su svakako nešto u šta vredi uložiti. Može se reći da smo bogati onoliko koliko smo sveta prošli. Ali da li ste nekada razmišljali o tome po čemu se putovanja avionom razlikuju od običnih
Good morning, passengers. This is your captain speaking. Welcome aboard.
NEBO JE GRANICA
Noćna vožnja gradom, vuča kofera po aerodromu, karta u jednom pravcu i prva jutarnja kafa pre nego počne ukrcavanje u avion. Da li je potrebno odvojiti se od zemlje da bismo shvatili da je nebo granica? Spakuj kofere, svet te zove! Ne stavljaj ga na čekanje.
GLAVA U OBLACIMA
Vežite se, polećemo. Svima nam je dobro poznat izraz glava u oblacima, ali kada se stvarno nađete među oblacima, sve te maštarije koje daju tom izrazu na značaju biće opravdane. Poželećete da večno plovite kroz oblake, da vam rađanje sunca svakog jutra bude toliko blisko, da sa zvezdama plešete nebeskim svodom. Ispunite sebi tu normu i putujte avionom. Putovati znači živeti, disati punim plućima. Put u nepoznato, osećaj slobode koji će vam preplaviti telo, propraćeno blagim turbulencijama, prodrmaće vaša čula.
JEDOM KADA LETITE HODAĆETE ZEMLJOM SA OČIMA OKRENUTIM KA NEBU
Prvi zraci sunca odbijaju se o prozor vazduhoplova. Nalazite se kilometrima iznad zemlje, poželećete da nemate konačno odredište, da ste večni putnik i da lutate. Niste izgubljeni, ali lutate. Putovanje nije beg od sebe, gde god da odete, od sebe pobeći ne možete. Zato, zagrlite sebe, zavrtite globus i promenite pogled na svet. Pokorite horizonte, neka nebeski putevi vode do naše sudbine.
„Svet je knjiga, a oni koji ne putuju, čitaju samo jednu stranicu“ – Načitan čovek je bogat čovek.
Ne možete hodati oblacima ako nemate hrabrosti da se odvojite od zemlje. Pobedite svoje strahove i vinite se u visine.
Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode -T. S. Eliot.
Odlazite u nepoznato i iza sebe ostavljete sve što znate, ali kada se vratite, sve je i dalje isto, sve što ste znali. Jedino vi niste isti, nešto se u vama promenilo. Pokorili ste horizonte i sebi proširili vidike. Uložite u avionsku kartu i uložićete u sebe. Bićete sebi zahvalni.
RAŠIRITE KRILA
Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača – Ibn Batuta.
Najlepše priče nalaze se među stranicama ispečatiranog pasoša. Nemojte se plašiti gužve na aerodromu. Svako od njih čeka na svoj red, sa glavom među oblacima. Raširite krila, vi ste pilot svog leta. Udrite brigu na letenje (veselje).
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
