Reč inflacija je latinskog porekla i znači naduvavanje. Inflacija uvek predstavlja disproporciju novčanih i robnih fondova u jednoj privredi koja se usklađuje uglavnom rastom cena. Ipak, ne znači svako povećanje cena inflaciju, kao što ne mora doći ni do preteranog rasta cena usled inflacije.
PODELA INFLACIJA
Postoji mnogo podela inflacija. Navešćemo neke od njih, a to su: cost-push inflacija, inflacija tražnje i štampanje novca.
COST-PUSH INFLACIJA
Troškovi poslovanja rastu i ti troškovi se prebacuju na kupce kroz rast cena. Razlozi za ova povećanja jesu sirovine koje su postale skuplje zbog veće potražnje, radnici zahtevaju veće plate. Takođe, najam poslovnog prostora može biti veći usled veće potražnje. Iz tih razloga kompanije svaljuju te troškove svojim kupcima kroz veće cene.
INFLACIJA TRAŽNJE
Ova vrsta javlja se prilikom povećanja tražnje, a ponuda ne može da isprati taj porast potražnje. Ljudi postaju bogatiji i imaju više novca na raspolaganju za trošenje. Zato organi vlasti mogu da uzrokuju inflaciju smanjivanjem poreza i time kompanije imaju više novca na raspolaganju za ulaganje u posao. Ovaj vid inflacije se pokazao dobrim, ali samo na kratak rok. Što se tiče dugog roka, povećanje tražnje može da poveća i povećanje cena čime se poništava početni boost kompanija kroz poreske olakšice.
ŠTAMPANJE NOVCA
Najpoznatiji je vid inflacije. Organi vlasti žele da stimulišu nacionalnu ekonomiju da otvore što više radnih mesta, pa zato štampaju više novca. Štampanje novca može biti stvarno štampanje novčanica i puštanje u opticaj ili kroz povećanje duga države. Ali i kroz dopuštanje bankama da dobiju veće zajmove za istu kamatu. U svim ovim slučajevima, količina novca u opticaju raste, ali javlja se veliki problem − na dugi rok, vrednost novčanica opada. To podstiče i rast cena.
PREDVIĐANJEM INFLACIJE MOGU SE IZBEĆI NEGATIVNE POSLEDICE
Inflacija može pomoći da se poboljša inflacija. Džon Mejnard Kejns je uvideo da postoji mali jaz između nastanka inflacije i rasta cena, odnosno prvo se javlja povećana količina novca u opticaju, a zatim rastu cene. Kejns smatra da, ukoliko ekonomisti predvide inflaciju, onda bi se negativne posledice mogle izbeći. U toku povećane količine novca u opticaju, kompanije mogu da povećaju broj radnika i da povećaju proizvodnju. Ljudi bi istovremeno sebi mogli više da priušte i time se inflacija ne bi ni osetila.
NEJEDNAKOST U RAZLIČITIM SEGMENTIMA
Iako je ovo ispravan način razmišljanja, pojedini ekonomisti se ne slažu oko toga. Smatraju da je svaki vid inflacije štetan i da je treba izbeći po svaku cenu. Glavni problem je to što inflacija nije u svim segmentima jednaka, cene mnogo brže rastu od plata. Štednja je takođe pogođena inflacijom. U ekstremnim slučajevima može se desiti da novac koji ste uštedeli danas da kupite kuću, već kroz par dana može biti bezvredan. Time se narušava i dugoročno planiranje. Inflaciju možemo shvatiti kao naše raspoloženje – nikad nije konstantno, nekad je dobro, nekad je loše.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment
