Detinjstvo svakog od nas obeležilo je igranje lutkama. Oblačili smo ih, smeštali u svoje krevete i doživljavali kao realne prijatelje. Svaka lutka podsećala nas je na princezu iz bajke i predstavljala oličenje istinske lepote. U tekstu koji je pred vama, nakratko ćemo napustiti uobičajene lutke i okrenuti se onima koje to ni po čemu nisu. Upoznaćemo vas sa lutkama koje su dominantno mesto pronašle u stripovima, ali i mnogobrojnim crtanim filmovima. Dobro došli u svet manga lutaka!
BOGATSTVO JAPANSKE CIVILIZACIJE
Među mnoštvom naroda različitih navika, tradicija i običaja, Japanci se ističu kao oni koji su fokus stavili na razvijanje kulture. Svojim idejama su pomerali granice, pritom uspevajući da ostave trag koji je neizbrisiv. Svoju kreativnost i dar za rađanje nečega sasvim novog pokazali su u svim sferama ljudskog života. Za njih se vezuju mistične gejše, umetnost ispijanja čaja, ali i manga lutke koje su od trenutka kada su se pojavile, izazvale ogromnu pažnju, različite komentare, a vrlo često i oprečne reakcije.
POREKLO REČI MANGA
Ukoliko želimo da otkrijemo šta zapravo znači reč manga, moramo se vratiti u 18. vek. Život prosečnog Japanca oduvek je podrazumevao veliku količinu rada koja je za njega bila i više nego iscrpljujuća. Na kraju dana, kada završi sa svim svojim obavezama, tragao bi za nečim što bi ga opustilo i upotpunilo mu dan. Upravo tada susretao se sa ćudljivim ili slučajnim slikama i komikom karikature koje se na japanskom jeziku prevode kao manga.
RAZVOJ MANGE I LIKOVI U NJOJ
Manga zapravo nastaje kao proizvod stranih stilova, crtanja i umetničkog pravca koji je bio dominantan u Japanu, a zove se ukijo. Manga je svoj vrhunac dostigla u 20. i 21. veku, a za to je najzaslužniji dr Osama Tezura. On je nazvan ocem mange. Njegov stil bio je i više nego istančan i podrazumevao je uvođenje filmskog pripovedanja. Upravo tada se susrećemo i sa likovima, odnosno manga lutkama koje nose ključnu ulogu, budući da je čitav tekst zasnovan na njihovoj komunikaciji.
Manga je razvila i pravac koji je mnogo puta bio osporavan i kritikovan. Reč je o gegika mangama koje obiluju eksplicitnim scenama i nasiljem, što se nije moglo smatrati primerenim. Kritike su se nizale, ali je bez obzira na njih ovaj žanr uspeo da opstane i nastavi da se razvija.
LUTKA SAM, ALI NE LIČIM NA DRUGE
Manga lutke karakteristične su kao pojava u stripovima, ali ih svi možemo videti i kao lutke koje se prodaju širom sveta. Predstavljaju svojevrsni fenomen. To su lutke koje se ne viđaju svakog dana i koje upravo zbog svoje specifičnosti nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prva asocijacija na pomen njihovog imena jesu krupne oči. Pritom, moramo naglasiti da su oči ženskih lutaka krupnije od muških.
Karakterišu ih i sićušna usta, mali nosevi i lice koje je potpuno ravno. Krupne oči su zapravo karakteristika koju je razvio otac mange − Osamu Terzuka. Smatra se da je ovim potezom zapravo iskopirao stil čuvenih Diznijevih crtanih filmova. Manga lutke najčešće imaju kosu jarkih i neuobičajenih boja koje mogu varirati od zelene do nežnoroze. Takođe, prepoznaju se po izuzetno tankom struku i više nego specifičnom načinu šminkanja, pri čemu se poseban akcenat stavlja na oči.
ŽIVA MANGA LUTKA
Bez obzira na lascivan sadržaj koji se uz njih vezuje, manga lutke uspele su da održe enormnu popularnost, koju niko ne može da im ospori. U prilog tome možda čak i najbolje svedoči činjenica da je Ukrajinka Anastasija Spagina učinila apsolutno sve kako bi podsećala na junakinje kojima se divi. Anastasija čak ima i ime koje podseća na imena manga lutaka, budući da se predstavlja kao Fukacumi.
Svojom vizuelnom transformacijom privlači mnogo pažnje. Da bi podsećala na lutke koje obožava, na šminkanje samo jednog oka potroši čak pola sata dnevno. Opsednutost manga lutkama odlazi toliko daleko da Anastasija namerava da se podvrgne operaciji očiju. To je sve u nameri da dobije staklasti pogled koji je još jedno u nizu obeležja manga lutaka. Na kraju, Anastasija za sebe često kaže: Ja nisam kao lutka, lutka je kao ja.
TEKST: JELENA FILIPOVIĆ
Jelena Filipović apsolvent je na osnovnim akademskim studijama srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u čitanje, pisanu reč, prirodu i dobre i iskrene ljude.
