Tag: japan

Umeće ratovanja – Sun Cu

Umeće ratovanja – Sun Cu

Poznato nam je da je Kina jedna od kolevki kulture i filozofije. Međutim, o jednom od njenih najvećih mislilaca, Sun Cuu, nema mnogo zapisa. Smatra se da je bio general koji je živeo u 6. veku pre nove ere, te otuda i spis o vojnoj 

Manga lutka − lepotica iz Japana

Manga lutka − lepotica iz Japana

Detinjstvo svakog od nas obeležilo je igranje lutkama. Oblačili smo ih, smeštali u svoje krevete i doživljavali kao realne prijatelje. Svaka lutka podsećala nas je na princezu iz bajke i predstavljala oličenje istinske lepote. U tekstu koji je pred vama, nakratko ćemo napustiti uobičajene lutke 

Najbolje gastronomske destinacije

Najbolje gastronomske destinacije

Ukoliko volite da putujete i isprobavate lokalnu hranu, znate da je to najbolji način da upoznate kulturu i državu u kojoj se nalazite. Posetiti različite destinacije je najbolji način da proširimo svoje vidike i čula. Ako ste spremni da otvorenog uma i srca degustirate hranu koju meštani spremaju sa puno ljubavi, zasigurno je da ćete uživati i steći nezaboravna iskustva.


 

ITALIJA

Italija je prepoznatljiva po svojoj kuhinji i jelima koja su se proširila širom sveta. Bogata je raznim vrstama paste, ribom, povrćem, voćem i poznatim vinima. Maslinovo ulje se najčešće koristi u pripremi hrane. Zahvaljujući klimi i području, Italija nudi raznovrsnu i bogatu ishranu.

 

 

ŠPANIJA

Španci neguju tradiciju i uživaju u spremanju i konzumiranju hrane. Najčešće se na meniju mogu naći razne vrste ribe, pirinač i povrće. Čorbe su neizostavan deo obroka, tako da je vrlo verovatno da ćete naići na gaspačo čorbu od paradajza. Čak i kad su visoke letnje temperature, Španci ne preskaču njihovo konzumiranje. I to tako što u njih ubace kocke leda. Takođe, razne vrste tortilje i burita od mesa i povrća, možete pronaći u svakom lokalu.

 

 

INDIJA

Prepoznatljiva po svojoj ljutoj hrani i začinima, Indija nudi najraznovrsnije obroke, kao i mnogo opcija za vegetarijance. Ukoliko volite da isprobavate jela i eksperimentišete, u Indiji ćete sigurno uživati. Na trpezi se uvek nalazi mnogo šarenila, od bogatog izbora voća i povrća, do raznih vrsta mesa i nezaobilaznog pirinča. Imaćete priliku da probate i testa nalik palačinkama. Indija predstavlja bogatstvo ukusa za gurmane, ali je i za vegetarijance odličan izbor destinacije.

 

 

TURSKA

Turci će se pobrinuti da isprobate sve njihove specijalitete, a ukoliko ste ljubitelj čajeva, kafe i slatkog, nećete pogrešiti sa izborom ove destinacije. Baklava je njihov specijalitet koji se sprema satima i sa mnogo truda, a dostupni su razni ukusi. Na svakom ćošku možete pronaći lokale sa donerom i kebabom, napravljenih od tortilja, salate, pomfrita i mesa. Bez sumnje, zasitiće vas bar narednih nekoliko sati. Turska takođe obiluje svežom ribom, tako da je ona veoma zastupljena u ishrani ove države.

 

 

GRČKA

Grčki specijaliteti su poznati širom sveta. Grci u svojoj ishrani koriste maslinovo ulje, voće, povrće i svežu ribu. Imaćete šansu da isprobate razne vrste salata i poznatih sosova. Giros je najpoznatije grčko jelo, ujedno i simbol Grčke. Ukoliko vam je pretoplo, salate su tu da vas osveže, a musaka i grčke sarme dolmades su tu da vam daju snagu.

 

 

JAPAN

Kaže se da je zdrava dijeta koju Japanci koriste razlog njihovom vitalnom izgledu. U Japanu je najčešće korišćena namirnica pirinač. Zajedno sa njim neizostavan deo ishrane je i povrće. Riba kao čest izbor ovog naroda, priprema se na razne načine. Bilo da je jedete na žaru ili u sirovom obliku kao suši, nesumnjivo je da ćete uživati. Rakovi sa pirinčem i raznim vrstama povrća predstavljaju specijalitet Japana. Značajnu ulogu u japanskoj kuhinji imaju i supe.

 

 

MEKSIKO

Meksiko je poznat po svojim pijacama, štrandovima sa hranom na ulicama i bogatim izborom hrane. Raznolika ishrana, namazi, tortilje, takosi, meso upakovano u tortilje sa povrćem, samo su neke od mnogobrojnih opcija koje nude. Ako odlučite da posetite Meksiko, nema sumnje da će zasititi sva vaša čula.

 

 

BOSNA I HERCEGOVINA

Ukoliko ste gurman, ovo je mesto sa kojeg ćete poželeti da nikada ne odete. Negovana je tradicija uzgajanja povrća i svežih mlečnih i mesnih proizvoda. Bosna je prepoznatljiva po mesu i ukoliko se nađete u ovoj državi, sigurno će vas miris ćevapa privući da sednete u neki restoran i napunite stomake. Ćevapi su grilovani i servirani u svežoj lepinji. Pored ćevapa, imaćete šansu da isprobate lokalno piće – rakiju, koje će sigurno ostaviti trag u vašim grlima.

 

 

 

Ono što je sigurno jeste da će sve ove destinacije pružiti uživanje koje se pamti. Treba iskoristiti šansu da uživate u jelima koji su postali poznati svuda u svetu, a i onim manje poznatima koji će vas oduševiti. Svaka nacija krije skrivene dragulje u svojoj kuhinji, zato se prepustite meštanima i spremite se da vam raspoloženje bude bolje sa svakim novim zalogajem.

 

 

TEKST: ZORANA BRKLJAČ

Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.

Kako su nastale prve lepeze?

Kako su nastale prve lepeze?

Oduvek je postojala potreba za predmetom koji laganim pokretom ruke stvara rashlađenje. Pretpostavlja se da su prve lepeze nastale pre 3.000 godina. Bile su jednostavne, izrađene od palmine grane, a vremenom se pretvorile u prava umetnička dela.     NASTANAK Ptičje krilo je bilo inspiracija 

Lolita − japanski gotički brend

Lolita − japanski gotički brend

Lolita moda je supkultura poreklom iz Japana, na koju je veliki uticaj imala viktorijanska odeća i stilovi iz rokoko perioda. Njena vrlo prepoznatljiva osobina je ljupkost. Može se podeliti na tri glavna tipa: gotičko (tamne boje), klasično (bez ukrasa) i slatko (pastelne boje). Postala je 

Gejše – Tajnovite i drevne

Reč gejša je nastala od japanskih reči gei (umetnost) i sha (osoba). Gejše ćete prepoznati po visokoj veštačkoj perici koja imitira prenaglašeni volumen kose koja je vezana u punđu, bez mnogo detalja, crvenim i crnim krejonom oko očiju i crvenim karminom preko celih usana, drvenim japankama (geta) i kimonom s belom kragnom čije su šare i cvetni motivi veoma svedeni, a dezen uvek u skladu sa trenutnim godišnjim dobom.

 



Gejše su nastale u tradicionalnom društvu Japana u kom žene nisu imale veliki značaj. One su bile primorane da brinu o pokućstvu i deci, dok su muškarci svoju zabavu nalazili van kuće. Kako nije bila dozvoljena otvorena komunikacija između žena i muškaraca, žene su počele da ulaze u svet gejši kako bi se obrazovale i družile sa muškarcima.

 

 

 

U ranijem periodu, gejše su svoje školovanje započinjale sa šest godina, šest meseci i šest dana, međutim, danas devojke kreću sa obučavanjem od svoje 16. godine i sama obuka traje pet godina. Uči se sviranje na nacionalnim instrumentima, pevanje  narodnih pesama, igranje narodnih igara, ceremonija služenja čaja i poznavanje društvenih igara. Poželjno je da su obrazovane kako bi mogle da vode interestantne i intelektualne razgovore sa svojim mušterijama, a njihovo društvo se najviše koristi prilikom muških okupljanja i poslovnih banketa.

 

Zanimljivost je da prve gejše nisu bile žene, već muškarci. Njihov naziv bio je taikomochi ili hōkan i bili su nalik dvorskoj ludi. Njih je u 18. veku bilo više od žena, dok danas postoji samo jedan poznati.

 

 

VELIKA ZABLUDA O GEJŠAMA

Gejše su svoju reputaciju da se bave najstarijim zanatom na svetu dobile sredinom 19. veka, dolaskom Zapadnjaka u još uvek srednjovekovni Japan. Mnogi od njih nisu umeli da razlikuju prostitutke i zabavljačice (oiran) od gejši, te su svrstavši ih u istu grupu gejše potpuno pogrešno izjednačene sa prostitutkama. Iako u tome ima malo istine, jer su se neke od zabavljačica predstavljale kao gejše kako bi sebi dale na značaju, te istog razloga dolazi do prvih zabuna.

 

 

 

GEJŠE U OVOM VEKU

Danas se one mogu videti predveče, kada nisu previše upadljive, jer nisu previše zainteresovane za znatiželjne turiste i fotografisanje. Tradicija gejši se i dalje održava, iako u znatno manjem broju nego u 18. i 19. veku kada je ova umetnost imala najveći uticaj u Japanu.

 

Gejše mogu postati osobe mlađe od 25 godina i to mogu ostati do svoje 75. godine. Najviše gejši danas radi u Kjotu gde ih nazivaju geiko, i u gradiću Kanazavi koji nazivaju Mali Kjoto.

 

 

Lokalne japanke i turistkinje se lako mogu razlikovati od pravih gejši ako se malo zagleda. Kako je jako popularno danas prerušiti se u gejšu, gradski studio zadužen za ovu vrste zabave se obavezao da će se motivi autentične odeće gejši razlikovati kako bi se napravila razlika između samih gejši i turistkinja.

 

 

KNJIGA I FILM O GEJŠAMA

Američki pisac Artur Golden je 1997. godine napisao roman „Memoari jedne gejše“ koji je postao popularan širom sveta, te je 2005. godine adapriran i film pod istim nazivom. Film je fascinantna rekonstrukcija predratnog Japana i života gejša i pokupio je brojne pozitivne kritike kao i nekoliko oskara – za scenografiju, kostime i kameru.

 

 

 

TEKST: MILICA MILOVIĆ

Milica Milović je studentkinja Bibliotekarstva i informatike na Filološkom fakuletu u Beogradu. Voli ples, knjige, filmove, putovanja i fotografiju. Želja joj je da obiđe ceo svet i jednog dana da živi u Barseloni.

Knjiga za ušuškane praznike: Gošća

Knjiga za ušuškane praznike: Gošća

Kad malo bolje razmislim, nije se radilo o tome da nisam bio ljubitelj mačaka, već da sam možda samo osećao kako u ljubiteljima mačaka ima nečeg pomerenog. Ali najvažnije od svega, nisam znao kako je to imati mačku u svojoj blizini – Tikaši Hiraide.   

Ikigai u svakodnevnom životu

Ikigai u svakodnevnom životu

Od najranijeg doba postavljano nam je pitanje – šta želiš da budeš kada porasteš? Naizgled jednostavno pitanje na koje nam je tada verovatno bilo mnogo lakše da damo odgovor nego danas.   ŠTA JE IKIGAI? Ikigai je japanski koncept koji predstavlja silu koja nas pokreće.  

Japan kao estetika jednostavnosti

Japan kao estetika jednostavnosti

            Klanovska borba za prevlast, razaranje i pustoš građanskoga rata, kao i podozrenje prema sumnjivim namjerama jezuitskih misionara, predstavljali su realnost Japana s kraja šesnaestog stoljeća. Kada je konačno došlo do ujedinjenja ove zemlje pod jednim snažnim i stabilnim vojničkim režimom, uslijedila je politika strogog nacionalnog izolacionizma: zabrenjeni su bili ulazak i izlazak iz zemlje, kao i proučavanje zapadne nauke, filosofije ili umjetnosti. Jedini kontakt Japana i spoljašnjeg svijeta, odvijao se tiho, na jednom zabačenom ostrvu koje je jedino bilo otvoreno za holandske trgovce.

 


ZATVORENO OSTRVO OTVARA SE ZA NOVE POGLEDE NA SVET

Japan je u toku dva vijeka prestao da postoji za spoljašnji svijet. Paradoksalno – kako to obično biva, upravo je ovaj dvjestogodišnji period izolacije stvorio plodno tlo za kulturne tekovine Japana koje će, po njegovom otvaranju, najviše inspirisati i oduševiti svijet.

 

Epohu koja će uslijediti obilježiće nekoliko ključnih društveno-istorijskih promjena, prije svega prestanak ratnih dešavanja koji će čitavu jednu društvenu klasu učiniti, ako ne izlišnom, onda makar besposlenom, a zatim i premještanje prestonice iz Kjota u Edo (današnji Tokio), što ne samo na simboličnoj razini sugeriše jedan korak koji Japan preduzima od stroge aristokratske ceremonijalnosti, ka žovijalnoj i humorističkoj jednostavnosti.

 

Tada, u grafičkoj umjetnosti nastaju takozvane „slike plutajućeg svijeta“, a u poeziji se forma šaljivog stiha (hoku) osamostaljuje kao stil za sebe i postaje ono što nam je danas poznato pod imenom „haiku“.  I „slike plutajućeg svijeta“ i „šaljivi stih“ za temu uzimaju gradsku svakodnevnicu, živote trgovaca, zanatlija, glumaca ili kurtizana; ove zamijenjuju uzvišene pripovjesti o slavnim ratnicima, carevima i dvorskim damama, što će reći opet kurtizanama (standard koji jedini izgleda ne podliježe promjenama).

 

 

UTICAJ JAPANSKE ZATVORENOSTI NA ŠIRENJE ZAPADNOG SVETA

Iako pojednostavljeni i na prvi pogled banalizovani, ovi oblici umjetnosti ne zapadaju u plitku vulgarnost; radovi značajnih majstora japanske grafike poput Hokusaija ili Hirošigea izazivaju, po konačnom otvaranju Japana u drugoj polovini devetnaestog stoljeća, u Evropi pravu umjetničku revoluciju. Uticaj japanske grafike na evropsku umjetnost ovog perioda toliko je veliki da je pitanje da li bi pokreti poput francuskog impresionizma uopšte bili mogući bez izvjesnog oslanjanja na japanske uzore ranog Edo perioda.

 

Među inspirisanima našli su se velikani poput Monea i Dega, a Pol Ranson ukazuje na spiritualnu dubinu ove jednostavne umjetnosti koja liniju i boju pretpostavlja strogom realizmu.

 

Još više nego u slučaju japanske grafike ovaj se duh jednostavnosti projavljuje kroz svedenu formu haiku poezije. Jednostavnu i laku formu humorističnog pjesništva, prvi je Macuo Bašo uzdigao do ranga umjetnosti. Spiritualna dubina jednostavnosti o kojoj je govorio Ranson još je primjenjivija na Bašoovo pjesništvo; njegovo široko samurajsko obrazovanje, poznavanje kineskih klasika, i čudan, za Edo period tipičan sinkretizam zen budističke meditativnosti i konfucijanske etike, presudan je bio za oblikovanje jedne od  najpoznatijih pjesničkih formi danas.

 

 

Stari ribnjak.

Žaba skoči u vodu:

Čuje se pljusak.

古池 蛙飛び込む水の音

(prevod: Hiroši Jamasaki Vukelić)

 

 

TEKST: PETAR ROCA

Petar Roca, poreklom iz Herceg Novog, diplomirani je orijentolog, laički gastronom i student Religiologije na post-diplomskim studijama Univerziteta u Beogradu. Otac nepriznatih disciplina semiotehnike i zuglačenja, monoteista i po opredeljenju književnog senzibiliteta: čarobnjakov šegrt.