Ukrašavanje tela je tradicija mnogih kultura širom sveta. Tetoviranje je veoma značajna i fascinantna praksa ljudskog društva. Sam proces može sadržati otisak vremena, predačku mudrost i čitav kulturološki kontekst zajednice. U nastavku teksta pozabavićemo se time — kako se ličnost izražava kroz tetoviranje?
RAZNOLIKOST POVODA
Proces tetoviranja može značiti mnogo toga za pojedinca koji se na njega odlučuje. Pored aktuelnih modnih trendova, tetovaže su češće markeri važnih životnih događaja, podsetnik obećanja koje smo dali sebi ili naprosto — uspomena. Simbolika tetovaža ponekad svedoči putu ličnog razvoja ili isceljenja koji osoba prolazi. Motivi variraju u zavisnosti od ličnosti i individualnog iskustava pojedinaca. Potreba za utiskivanjem određene uspomene na kožu, može biti pokazitelj toga koliko je ona značajno oblikovala nečije iskustvo. Sudeći po tome, tetovaže su — kako čuvari prošlosti, tako i simboli vere u ono što tek dolazi.
PARAVAN PROBLEMATIČNOSTI ILI GLOBALNA NESHVAĆENOST
Tetovaže su se tokom prethodnih decenija često dovodile u vezu sa izražavanjem bunta, narkomanijom, pobunom protiv sistema i diskutabilnim psihičkim stanjem. Osim toga, konteksti — nehigijenskog, rizičnog i autodestruktivnog su bili tipični. U periodu u kom tetoviranje nije bilo popularno u meri kojoj je danas, osobe sa upadljivim tetovažama su se susretale sa nizom predrasudnih uverenja.
DOMINANTNE TEME IZA SIMBOLIKE
Teme slobode i autentičnosti su veoma česte u kontekstu ukrašavanja tela. Zatim izrazi ljubavi, prijateljstva i porodičnog jedinstva kao česta inspiracija. Osim toga, želja za prevazilaženjem straha od bola, potraga za unikatnim ličnim pečatom, hrabrost.
SNAGA UMETNOSTI
Nije retkost da svestrani umetnici integrišu sve svoje veštine i talente u umetnost tetoviranja. Doterujući svoj stil do visoko prepoznatljivog i unikatnog — svaki od njih nudi svetu nešto sasvim autentično. Umetnička ekspresija kroz postupak tetoviranja je nesagledivo more mogućnosti.
ZBOG ČEGA SE DRUŠTVO JOŠ UVEK TRIGERUJE?
Retko koja osoba sa tetovažom bi se mogla pohvaliti time da je izbegla čuveno pitanje: Kako će to izgledati kad ostariš? Trajnost tetovaže i prilična ireverzibilnost procesa umeju biti okidač za neke od bazičnih ljudskih strahova i strepnji vezanih za telo, neizbežnost starenja kože i njenog izgleda. Telesne promene su nužnost normalnog životnog toka. Preterana anksioznost po pitanju daleke budućnosti, može ukrasti čitavu riznicu sadašnjih trenutaka. Važno je težiti izbegavanju generalizacija. Pored toga, kako budemo učili da ostavljamo prostor za potpunu ekspresiju onih koji su drugačiji od nas — postajaće nam lakše da i sami budemo ono što jesmo.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
