Devedesetih godina prošlog veka svet je počeo drastično da se ubrzava. U toj trci, digitalna fotografija potpuno je preuzela tržište ostavivši za sobom spore analogne foto-aparate da poraženo skupljaju prašinu. Međutim, da li će analogna fotografija zauvek ostati u prošlosti?
FILM JE MRTAV?
Nekada najmoćniji proizvođač filmova osnovan još 1892, američka kompanija Kodak, bankrotirao je već u prvoj deceniji 21. veka. Činilo se da je pobeda konačna i niko nije sumnjao u nadmoć digitalne fotografije stvorene jednim brzim klikom, neopipljivog koda zapisanog u memoriji mašine. Međutim, pre samo nekoliko godina rolne filmova opet su se našle unutar svojih starih objektiva.
Fotografija je ponovo počela da se materijalizuje. Film nije mrtav, rekli su novi korisnici starih analognih foto-aparata. Od njih je većina dovoljno mlada da nikada nije ni živela u analognom svetu. Kako se onda objašnjava povratak ovog medija?
POVRATAK U PROŠLOST
Kroz odgovor mnogih koji se bave ovim pitanjem, prožima se jedno ključno osećanje – nostalgija. Analogna nostalgija ili čežnja za onim što se gubi u procesu digitalizacije direktno objašnjava romantizaciju. Objašnjva i fetišizam analognih medija u savremenoj medijskoj kulturi, kako navodi prof. Dominik Šrej u svom eseju o ovom fenomenu.
Ukoliko ste korisnici Instagrama, sigurno ste primetili jednu pojavu. Filteri koji su vam ponuđeni za obradu fotografije uglavnom imaju retro osećaj, zamračenih ivica, karakteristične palete boja, istrošenog zrnastog izgleda. Mnogi fotografi profesionalno obrađuju svoje radove u želji da postignu ovakav izgled.
MANE DIGITALNE FOTOGRAFIJE
Digitalna fotografija postala je previše savršena i sve što se smatralo nedostatkom u izradi negativa, sada je veoma poželjno. Savremeno obožavanje oživelo je mnoge estetike, pa tako i male nesavršenosti jednog filma. Srećom, stari aparati još uvek su dostupni današnjim generacijama. Oni koji su se zaista pronašli u ovom osećanju odlučili su da sa imitacije pređu na pravu stvar. Kodak je počeo ponovo da proizvodi neke od svojih legendarnih filmova.
AUTENTIČNOST ANALOGNE FOTOGRAFIJE
Analogna fotografija pruža određenu vrstu autentičnosti samom činjenicom da je materijalna, fizički urezana u negativu. Izrada fotografije je proces koji zahteva vreme. Rezultati se ne vide odmah i mnogi kažu da zbog toga promišljenije biraju svoje kadrove i više razmišljaju o celokupnom procesu fotografisanja.
Često je ljudima potrebna ovakva vrsta taktilnosti, posebno u umetničkom izražavanju. I ono što je možda ključni element – na film utiče vreme, ono što digitalno delo uopšte ne dotiče. Film se menja, stari, pa i propada, što je svakom čoveku dobro poznato.
ANALOGNA ILI DIGITALNA?
Činjenica je da analogna fotografija nije održiva. Ceo poduhvat zahteva i novac i vreme, a materijali koji se koriste u procesu pravljenja i izrade filma veoma su štetni za okolinu. Analogno ne može postati brže od digitalnog i verovatno nikada neće dobiti trku. Međutim, koliko dugo će se zadržati na stazi – samo će vreme pokazati.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
