Ako pratimo linearan, naširoko prihvaćen put obrazovanja, nakon osnovne ćemo upisati srednju školu, pa zatim fakultet, u optimalnom slučaju, po svojoj želji. Nakon fakulteta ćemo se možda usavršavati, možda će nam 4 – 5 godina biti dovoljno, ali činjenica glasi – odrasli mi ćemo snositi posledice odluka koje smo doneli kada smo bili mlađi i imali mnogo manje iskustva. Možda smo tada imali potpuno drugačija interesovanja nego danas, pa završimo kao neko ko želi da bude profesor matematike u telu diplomiranog filologa. Profesionalna orijentacija, u bukvalnom smislu tog izraza, predstavlja različite razgovore i testove koje možemo obaviti sa profesionalcem koji se time bavi. Onda imamo zvanično i napismeno šta nam odgovara, u skladu sa našom ličnošću, postignućima, sviđanjima i tako dalje. U ovom tekstu bismo ipak izdvojili nekoliko načina da se sami profesionalno orijentišete.
DIPLOMA JE DIPLOMA
Imati osećaj kao da smo nakon mukotrpnog akademskog obrazovanja potpuno omašili svoj put nije nimalo čudno – možda su čak i ređi ljudi koji odmalena znaju čime žele da se bave i pri tome ostanu ceo život. Bitno je zapamtiti da to školovanje i odgovarajuća diploma koju imamo nisu ni za šta – potvrda o visokom obrazovanju će nam svakako služiti u životu. Možda pomenuti filolog ne može baš da postane profesor matematike preko noći, ali sigurno može da nađe zlatnu sredinu koja će mu odgovarati i činiti ga srećnim. Pristup toj zlatnoj sredini će biti olakšan diplomom koju ima, iako je on, umesto bavljenja poslom kojim se od njega očekuje, iskrojio nešto novo što je više u skladu sa onim ko je on danas.
PROBAJ, PROBAJ I PROBAJ PONOVO
Kako možemo znati da li je neki posao za nas ako nismo ni pokušali da ga radimo? Računi se neće plaćati sami, stoga je lakše ubediti sebe da zbog sopstvenog blagostanja ne možemo da priuštimo rizik. Prihvatamo i zlog šefa i pokvarene kolege i bednu platu, verujući da nas iza ugla ne čeka ništa bolje. Ako sebe u to ubedimo, onda to i jeste istina. Nažalost, time stvaramo uslove za jako neispunjen poslovni život i karijeru, a da nismo ni svesni. Naravno, ne treba odustajati od svega što smo počeli u momentu kada se pojavi neka nova prilika. Svakako je u redu izvagati i pustiti se u novo iskustvo, ako zaključimo da je vredno našeg truda.
ISKREN RAZGOVOR SA SOBOM
Sve se svodi na to koliko smo spremni da iskreno razgovaramo sa sobom – o svojim greškama, ispravnim i ne tako ispravnim odlukama, željama i aspiracijama. Ljudi se neretko zaglave u kolotečini učenja ili posla da zaborave da se zapitaju da li i dalje znaju zašto sve to rade. Naravno, svima treba plata, ali ako već imamo dovoljno sreće da možemo da priuštimo sebi visoko obrazovanje, pa u skladu sa njim i neko značajno zvanje, bilo bi logično da nađemo neko zanimanje koje će nam doneti bar malo užitka. Ono čime se bavimo treba da bude funkcionalno i isplativo, ali u tome jednako treba da tražimo zadovoljenje, izazove i napredak. Potpuno je u redu tražiti dok ne osetimo da smo našli baš ono što nam je namenjeno.
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
