Veliki broj ljudi provodi i po nekoliko sati dnevno gledajući u neki od mnogobrojnih digitalnih ekrana. Sama pojava neke nove vrste svetla koju poseduju ekrani računara i telefona velika je promena za naše očne mišiće. Uz to i veliki broj provedenih sati direktnim gledanjem u ekrane loše utiče na naš vid.
UTICAJ PANDEMIJE NA ČEŠĆE KORIŠĆENJE INTERNETA
Pandemija koronavirusa dodatno je uticala na to da se poslovanje u velikom broju oblasti prebaci na onlajn-način rada. Pored poslovanja i način školovanja i studiranja prilagođen je uslovima pandemije. Pohađanje onlajn umesto tradicionalne nastave u učionici čini se kao dobra ideja u periodu pandemije, ali na duže staze ovakav način školovanja ostavlja zdravstvene posledice na veliki broj dece i studenata.
DIREKTNE POSLEDICE NA NAŠE TELO
Pored nedostatka direktne komunikacije u kojoj su fizički prisutni svi sagovornici, smanjena je motivacija i želja za učenjem i napredovanjem. Sve češći novi načini poslovanja i školovanja imaju i direktne posledice na naše telo. Dugotrajno sedenje izaziva zdravstvene probleme sa kičmenim stubom, ali i povećava šansu obolevanja od gojaznosti. Višesatno gledanje u ekran vremenom prouzrokuje probleme sa vidom i dolazi do njegovog pogoršanja.
SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA
Razvojem digitalnog sveta, razvijaju se i posledice po zdravlje koje donosi novi način funkcionisanja sve većeg broja ljudi. Jedan od sindroma modernog doba jeste i sindrom kompjuterskog vida. Neki od uzroka ovog sindroma su loše ili nedovoljna osvetljenost radne prostorije, kancelarije ili radnog stola. Isto tako i neadekvatno mesto na kome se nalazi monitor odnosno mesto gde nema dovoljno svetlosti i kontrasta boja. Bitan uzrok ove vrste sindroma je i samo elektromagnetno zračenje računara, koje može imati dugoročne posledice na naše mentalno i fizičko stanje.
OČI TRPE
Razne vrste monitora koji poseduju takozvano plavo svetlo, oštećuju mišićno-zglobni sistem. Nakon par sati provedenih za računarom, oči počinju da trpe. Ljudima koji dugo godina rade po više sati za računarom utvrđeno je da imaju tanju strukturu slepoočnice. Jedan od načina kojim možemo ublažiti kvarenje vida je prevencija koju možemo primeniti u radu za računarom, tabletom ili u svakodnevnom korišćenju pametnih telefona.
PAUZA UZ DRUGI UREĐAJ JE PODJEDNAKO LOŠA
Ukoliko koristite neki od ovih uređaja više od pet sati dnevno, svakodnevno, nakon četiri sati aktivnog gledanja u ekran napravite pauzu. Odmorite svoje oči gledajući predmete u daljinu. Nikako nemojte praviti pauzu od jednog uređaja tako što ćete uzeti drugi. Svi ekrani imaju takozvanu plavu svetlost i tako zapravo samo nastavljamo da oštećujemo svoj vid.
ODREĐENA UDALJENOST OD EKRANA JE VEOMA VAŽNA
Trudite se da budete udaljeni od ekrana računara minimum 50 cm. Ukoliko to nije moguće, iskoristite maksimalnu udaljenost na kojoj možete biti. Prilikom korišćenja telefona ne približavajte telefon licu, već ga držite na razdaljenosti dovoljnoj da možete čitati.
PODESITI ODGOVARAJUĆU OSVETLJENOST NA UREĐAJIMA
Na svojim mobilnim uređajima podesite svetlost u režimu za čitanje. Ova vrsta svetla više će odgovarati vašim očima ukoliko vreme pre spavanja provodite čitajući određen sadržaj ili gledajući video-zapise na telefonu.
FOKUS NE SME BITI SAMO NA SVETLOSTI EKRANA
Veliki broj ljudi voli da radi u mračnoj prostoriji u kojoj su jedini izvor svetlosti ekrani. Ovakav način rada na računaru loše utiče na vid, jer je fokus samo na ekranu, bez prirodnog svetla. Prirodno dnevno svetlo utiče na lučenje hormona sreće koji dosta utiče na razvoj oka. Ukoliko radite u prostoriji koja nije dovoljno osvetljena, možete nabaviti lampu koja će biti dodatni izvor svetlosti. U ovoj situaciji oči neće biti fokusirane samo na ekran koji ne odgovara našem vidu, već će postojati dodatna svetlost.
TEKST: ANĐELA JANJIĆ
Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.
