Najlepša poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najlepši je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš − Miroslav Mika Antić
MIKINA SVESTRANOST
Mika Antić rođen je 14. marta 1932. godine u Morkinu, pored toga što je bio jedan od najboljih pesnika svih vremena, bio je mnogo više od toga. Radio je kao novinar, voleo je da slika, to ga je činilo srećnim, bio je i režiser i scenograf. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, u Mokrinu, srednju školu je pohađao u Kikindi i Pančevu, dok je studije završio u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Kada je maturirao, počeo je da radio u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta.
ISPUNJENOST NOVINARSTVOM
Godine 1954. počeo je da se bavi novinarstvom, zaposlio se u Novom Sadu i radio kao novinar u Dnevniku. Govorio je kako ga ova profesija ispunjava, zato što je imao prilika da upozna mnogo umnih ljudi i da putuje. Samo godinu dana je radio u Beogradu gde je bio urednik za Pionir, ali se ubrzo vraća u svoj voljeni grad, u Novi Sad.
SVET ZABAVE I UMETNOSTI
Mnogi ne znaju da je Mika Antić bio urednik revije za zabavnu i pop muziku, scenograf i režiser u filmovima: Doručak sa đavolom, Strašan lav, Široko je lišće, Sveti pijesak i mnogih drugih naslova. U svoje slobodno vreme je slikao, pa je mnogo svojih slika predstavio na izložbama u Novom Sadu, Kikindi, Zagrebu, Sarajevu…
NIJE LEPO KRASTI I KITITI SE TUĐIM PERJEM
Mika Antić je govorio kako nikada nije napisao svoju prvu pesmu, već drugu. Kada je bio učenik trećeg razreda osnovne škole, pročitao je jednu pesmu od čuvene pesnikinje Desanke Maksimović, koja mu se veoma dopala. U tom trenutku Mika je odlučio da svima pročita svoju pesmu. Mnogi su bili oduševljeni kako je on pisao, verovali da je to njegovo delo, ali njegovom učitelju se to nije dopalo. Kada je pročitao pesmu, znao je da to nije Mikina pesma i na jedan lep način rekao da nije lepo krasti i kititi se tuđim perjem. Mika je tada shvatio da je pogrešio i zahvalio se svom učitelju bez koga nikada ne bi razumeo da je to bila greška.
KAD JE MIKA BIO GARAV
Ukoliko ste u prilici da odete na predstavu i ukoliko volite našeg pesnika, u Novom Sadu u pozorištu mladih možete da odgledate predstavu Kad sam bio garav. Kada je bio dečak, Mika je imao druga Mileta Petrovića, koga su svi zvali Mile Glupavi što se na romskom kaže Mile Dileja. Godine 1942. streljan je od strane fašista u Drugom svetskom ratu. Mile je bio najmanji u razredu, uvek je sedeo u zadnjoj klupi, jer su ga mnogi tukli, ismejavali i govorili mu ružne stvari zbog toga što je bio Rom. Ipak, Mika ga je prihvatio i proglasio svojim drugom.
Mika je bio mali, nežan dečak, kukavica kako je govorio, ali kad god je neko prišao Miletu, Mika ga je branio. Mile ga je obožavao, čak je i krao za njega, mnogo užina, slatkiša, gumica, dok je Mika sve to vraćao krišom kako ga ne bi uvredio. Mile je bio je najveći pesnik, pevao je mnoge pesme Miki, o ciganima o snovima, kletvama. Kada je stigao rat, u kućama Garavog Sokaka, uvek su gorele sveće, jer se verovalo da Čohano, duh smrti, jede sveće. Mile je imao žutu traku, jer nije bio običan čovek, već Rom, tako su okupatori odredili.
Dok su se igrali jedno veče, sreo ih je jedan nemački vojnik i pitao šta to rade. Mika je rekao da se Mile plaši, a da mu on čuva strah. Vojnik je uperio pištolj u Mileta i upitao ga čega se boji, dok je Mika na to rekao da se boji da ga ne ubiju. Zatim je Miki uperio pištolj u nozdrvu, osetio je kako mu nozdrva krvari, ali je rekao da on mora da čuva svog brata. Vojniku je sve to bilo interesantno, mislio je da će Mika zaplakati. Ali od silnog straha, Mika je mislio samo o tome da se ne saplete i ostane bez nosa.
Te iste noći, Mile Dileja je streljan. Od toga dana, Mika nije prestajao da misli na Mileta. Odlazio je često u kafane i tražio da mu sviraju romske. Govorili su mu kako te pesme ne postoje, kako reči ne idu tako, ali Mika je govorio da izmisle i da samo sviraju tako, pa su mnogi svirali, jer im je bilo žao da gledaju Miku kako plače.
DECA SU NAJVEĆE BOGATSTVO
Mika Antić je imao šestoro dece. Sa prvom suprugom Ljubicom ima jedno dete. Druga žena Svetlana mu je podarila troje dece, sina i dve ćerke, a treća žena Smilja, dva sina. Bio je jedan od onih koji su odmah okončavali brak čim naiđe neka prepreka.
PESNIK ZLATNIH RUKU KOJI NE MOŽE DA GOVORI
Mika Antić je imao rak vilice i doktori su mu odstranili deo jezika. Nije mogao da priča, to ga je dotuklo, zamislite pesnika koji ne može da govori. Tada je mnogo pio i slikao, samo slikao. Kažu da je umro sa zlatnim rukama. Prah kojim je slikao na platnu, ostao mu je na rukama. Umro je u bašti u svojoj kući u Novom Sadu 24. juna 1986. godine. Kada su ga pronašli, pokušali su da operu prah sa njegovih ruku, ali nisu uspeli. Otišao je zlatnih ruku na neko bolje mesto, da stvara, da slika. Ali i da se druži sa Miletom i da kazuje sa Desankom.
Dogodio se jednom na zemlji Miroslav Mika Antić. Na svetoj vojvođanskoj zemlji pesnik sveta. Gospon Mika Garavih Sokaka, Mika bači iz široke Bačke, paor i čoban iz ravnog Banata, filozof i bećar iz kićenog Srema, ciganski knez, ružokradica poslednji vojvoda Vojvodine.
NAJPOZNATIJA DELA
Ispričano za proleće
Roždestvo tvoje
Plavo nebo
Koncert za 1001 bubanj
Horoskop
PISAO JE I ZA DECU
Garavi sokak
Plavi čuperak
Prva ljubav
Fotografija je preuzeta sa sajta commons.wikimedia.org
TEKST: DUNJA MOMIROV
Dunja Momirov uvek nosi osmeh sa sobom i veliki je ljubitelj knjiga i životinja. U životu joj je bitno samo jedno, da uvek bude dobar čovek
