Digitalni uređaji − zaštita vida od zračenja

Digitalni uređaji − zaštita vida od zračenja

Ljudsko oko evoluiralo je milionima godina. Takva kompleksna mašina, koja je svojom delikatnošću čak i samog Darvina bacila u rebus kada je razvijao teoriju evolucije, sada je pred velikim izazovom. Digitalni uređaji sa svojim ekranima postoje manje od jednog veka, a duboko su integrisani u naše živote. Kao jedna od prvih generacija koje funkcionišu sa ovim spravama, mi još uvek proučavamo na koje sve načine one utiču na naše fizičko i psihičko zdravlje.


 

POSLEDICE ŠTETNOG ZRAČENJA

Ako ste nekada imali osećaj da su vam oči suve, da vas peku i svrbe kao da vas nešto žulja, da vam je vid zamućen i da vas boli glava, verovatno ste predugo gledali u ekran.  Bilo da je u pitanju rekreacija ili posao, nekada smo satima prikovani za neki tip ekrana. Naše oči prve osećaju posledice. Istraživanja su pokazala da za ovo vreme čovek znatno manje trepće i to do 60 odsto manje nego obično. Time se značajno isušuje površina oka. To smanjuje lučenje suza koje su ključne za održavanje hemijskog balansa.

 

 

Ne pomaže ni činjenica da nam je predmet u koji gledamo veoma blizu. Nije prirodno za ljudsko oko da se satima fokusira na stvari koje su mu bliže od jednog metra. Vremenom ovakav tip rada postaje sve veći napor za očne mišiće. Oftalmolozi ukazuju na to da su ovo dva glavna razloga zbog kojih osećamo nelagodnost nakon prekomernog korišćenja digitalnih uređaja.

 

 

ŠTA JE PLAVO SVETLO?

Naočare koje filtriraju plavo svetlo najpopularniji su proizvod za zaštitu od zračenja ekrana. Ali, hajdemo da pre kupovine ispitamo kako stvari zapravo funkcionišu. Plavo svetlo sa ekrana ne utiče mehanički na naše oči, već smanjuje lučenje melatonina. Melatonin je glavni odgovorni hormon za naš san. Digitalni uređaji ne emituju ove zrake u tim količinama koje mogu oštetiti sam mehanizam našeg oka. Šta to znači? Naočare, filteri, pa i podešavanja samih ekrana imaju pozitivan uticaj na naš bioritam, ali neće previše poštedeti naš vid.

 

 

 

KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

Ukoliko obaveze od nas zahtevaju da koristimo uređaj na duže vreme, razdaljina između nas i ekrana treba da iznosi minimum pola metra. Stručnjaci navode zlatno pravilo da na svakih 20 minuta preusmerimo svoj pogled na 20 sekundi na objekte udaljene oko šest metara od nas. Na ovaj način pružamo šansu očnim mišićima da se opuste radeći ono što je za njih prirodno. Što se treptanja tiče, tu teško da možemo imati svestan uticaj, ali se suvoća može ublažiti kapima za oči.

 

 

 

Hajdemo da se za trenutak suočimo sa realnošću. Koliko dobro kontrolišemo količinu vremena koje rekreativno provedemo na svom pametnom telefonu? Prosečne brojke su gotovo zastrašujuće i dostižu do pet sati dnevno. Možda je ipak vreme koje provedemo bez ekrana najbolja zaštita i to ne samo za naše telo, već i za naš duh.

 

 

 

TEKST: JELENA VUJKOVIĆ

Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.