Filozofija i/ ili ljubav? Filozof Hegel je o ljubavi govorio kao o razlici dve osobe, koje se ipak apsolutno ne razlikuju jedna od druge. Ljubav je biti izvan sebe i u drugom, te je na taj način ljubav večna ideja – razlikovanje i umanjivanje razlike.
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA I/ ILI LJUBAV?
Emocionalna inteligencija se ne može izjednačavati sa pojmom ljubavi, jer sama uvedena reč inteligencija upućuje na moć uma. U racionalizmu razum viče – razum koji voli sistematičnosti i celine. Emocije u životu pojedinca jesu iracionalne, samim tim prikazuju ljudsko biće kao svojevrsno postojanje u istoriji – konačno, smrtno, nezdravo ili razliveno od miline.
PARADIGMA KNJIŽEVNIH ROMANSI
U Majakovskovom iščekivanju Marije, Majakovski postavlja tezu – sebe određuje kao pojam onoga koji čeka. Marija ne dolazi, njemu i nama nepoznata, ona je sukob i antiteza onoga koji čeka. Ne postoji više jedinstvo (sinteza), ona neće doći, a on će čekati. Ako predmet Hegelove dijalektike uprostimo na romanu Ana Karenjina dobićemo trijadičnu strukturu ljubavnog trougla.
Ana Karenjina postaće teza određena slepom zaljubljenošću, dok će Vronski biti pogrešan čovek izazivajući sukobljavanje. Njihova sinteza javlja se u liku Karenjina, ukidanjem svih suprotnosti teze i antiteze – više jedinstvo javlja se u preljubi. Čak i da čovek jeste slobodan, prevara ne bi bila prikaz jedne ljubavi. Sve velike ljubavi nisu doživele svoju sintezu
PRILIKE I ZAMKE
Odgovorićemo na jednu pretpostavku naroda – više jedinstvo nisu brak ili dete. Pri analizi čoveka kao prolazne jedinke, pitanjem o ljubavi on sam racionalizuje pojam ljubavi kroz fizičke ili materijalne elemente (držanjem za ruke, poljupcima i zagrljajima, poklonima, prstenjem i slično). Ljubav je apsolutna, ali čovekov apsolutizam je istorijsko naličje vladavine nad nečim, te bi na kraju ljubav ponovo zadobila jedino fizički oblik.
MATERIJA I SMISAO
Do višeg cilja, metafizičkog spoja nespojivog, možda se može doći razumskim putem, ali onda nestaje pojam ljubavi. Na ovom stupnju ostvaruje se kontradiktornost, jer ljubav na potpuno racionalnom nivou opovrgava emocionalnu komponentu života. Ako ljubav Hegelova dijalektika – teza, antiteza i sinteza, kao primer kontradiktornosti ljubavi posmatra kao sintezu dve suprotnosti, ponovno dolazimo do razumske prepreke koja od čoveka pravi istorijsku jedinku, a ljubav stavlja u poziciju nečega višeg, te tom karakterizacijom ljubav zadobija fizičke granice razuma. Na početku je spomenuto da razum voli, tada ljubav ulazi u zamku Hegelove dijalektike u kojoj gubi smisao. Smisao koji čovek ne zna, neće znati, a možda i ne treba da sazna.
TEKST:NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
