Nijagarini vodopadi su čuveni po svojoj lepoti i zanimljivom izgledu, ali su za neke ljude avanturističkog duha primamljivi i zbog jedne neobične i rizične ideje po život − pada sa vodopada. Amerikanka Ana Tejlor je prva osoba koja je u buretu preživela pad sa vodopada i po tome upamćena u istoriji.
Ti si guska − rekli su joj prijatelji kada su čuli da želi da to uradi, ali ona se nije obazirala. Niko nikad više to da uradi − rekla je kada se spustila niz vodopad. Pre bih šetala po ivici provalije.
ŽIVOT ANE TEJLOR
Bila je jedna sasvim obična žena koja je živela u gradu Bej Sitiju u SAD-u. Po profesiji je bila učiteljica i instruktorka plesa. Imala je muža Dejvida Tejlora, koji je poginuo u Američkom građanskom ratu. Nakon njegove pogibije, živela je delimično kao nomad, tražeći učiteljske poslove. To je još više doprinelo njenom siromaštvu u njenim šezdesetim godinama. Pročitala je članak o podvigu nekih hazardera i pomislila je da bi je uspešan spust sa Nijagarinog vodopada u koritu otrgao od ivice siromaštva i da niko nije to učinio pre nje. Imala je 63 godine kada se odlučila na taj korak. Pre toga nikada nije bila hazarder. U nekim tekstovima o njoj piše da je imala tada 43 godine, jer je ona slagala da je tada imala toliko godina.
MAČKA U BURETU
Dva dana pre spusta stavila je mačku u bure obloženo dušekom. Mačka je preživela spust, te se osećala sigurnije da se usudi na tako nešto. Reporteri i nekoliko hiljada gledalaca su bili okupljeni za ovaj događaj. Bio je prisutan i menadžer koga je unajmila za upravljanje događajem i njegovim objavljivanjem. Policija je htela da ga optuži za saučesnika u ubistvu ako Ana pogine. Ana je sama osmislila korito i napravila ga. Za to se koristila naučnim proračunima.
KANADSKI VODOPADI
Korito je bilo dugo 146 cm i teško 68 kg. Njeno telo je bilo zaštićeno unutrašnjim kožnim pojasom i jastucima iznutra. Spustila se niz niži vodopad Potkovica, odnosno Kanadske vodopade, 24. oktobra 1901. godine, na njen rođendan. Zbog niske visine, spuštanje je bilo kraće, ali je postojala opasnost od šiljatih stena u podnožju. Pad je trajao tri sekunde. Retko ko je očekivao da je preživela. Izjavila je da je sve vreme tokom padanja bila onesvešćena osim nekoliko sekundi pre spusta, da je to bilo zastrašujuće i zabavno iskustvo, te da bi se pre šetala po ivici provalije i preporučila je da niko nikad više to ne uradi. Radije bih se suočila sa topom znajući da ću biti raznesena na komade, nego da se ponovo spustim niz vodopad.
KRALJICA MAGLENE PENE
Posle spusta je bila u blagom šoku. Njen spust nije snimljen i prenelo ga je samo nekoliko medija. Nakon njega imala je malu posekotinu na glavi. Doktor se plašio da nije dobila zapaljenje mozga. Dobila je ponudu za brak koju nije prihvatila. Nakon oporavka, držala je govore o svom podvigu, predavanja, kao kraljica maglene pene. Bila je plaćena za nekoliko svojih predavanja i nakon toga, bila je prinuđena da prodaje svoje razglednice prodavnicama suvenira ili da se nada da joj neko da napojnicu ako hoće da se slika sa njom na ulicama grada Niagara Falls, jer njena finansijska korist od podviga nije puno trajala.
Puno novca je potrošila na angažovanje privatnog detektiva da pronađe korito sa kojim je pobegao njen menadžer nakon ovog događaja. Korito je bilo veoma važan detalj ovog podviga i veliki nedostatak za njene scenske nastupe, jer se činilo da za njih nije imala harizmu. Spomenuta je u popularnoj kulturi: u književnosti, muzici i filmovima. Napisala je biografiju Over the Falls: Annie Taylor’s Story of Her Trip: How the Horseshoe Fall Was Conquered.
NEPOPULARNA ALI UPAMĆENA
Umrla je izuzetno siromašna u 82. godini 1921. godine u gradu Niagara Falls, Njujork. Njena želja da postane popularna i bogata zbog podviga, nije se ostvarila. Iako je bila nepriznata i nepopularna tokom svoga života, nije zaboravljena. Sahranjena je kako dolikuje, pored jednog hazardera i na njenom nadgrobnom spomeniku je zabeležen njen podvig. Njen savet da niko nikad to više ne uradi nije poslušan, te su neki ljudi ponovili njen podvig. Svakim istim podvigom i njegovim spominjanjem u popularnoj kulturi živi sećanje na nju i njen podvig i činjenica da čovek ne mora da bude materijalno bogat da bi ostao upamćen.
TEKST: KATARINA RANKOVIĆ
Katarina Ranković je studentkinja menadžmenta, komunikativna i veoma radoznala, zbog čega želi da se bavi novinarstvom. Mačku smatra omiljenim kućnim ljubimcem, a Mango i Papaju omiljenim kutkom za novinarstvo!
