Metode predstavljaju način učenja koje svako od nas primenjuje u određenom periodu života. Način na koji primenjujemo metode učenja prvenstveno zavisi od nas samih, naših mogućnosti, navika i želja. Postoji čitav niz ovih metoda, a neke od najpoznatijih ćemo opisati u nastavku teksta.
MEHANIČKO I SMISLENO UČENJE
Mehaničko učenje se drugačije naziva i učenje napamet, a poznati su i žargonizmi poput bubanja ili drilovanja. Uglavnom se primenjuje prilikom učenja gradiva koje je lako razumeti, ali je neophodno naučiti ga napamet, prilikom gradiva koje nema smisla i koje je nerazumljivo. Predstavlja doslovno učenje određenog materijala za koje je potrebno duže vreme ponavljanja i izuzetno dobro pamćenje.
Smisleno učenje: učenje ovom metodom podrazumeva da se nova znanja nadovezuju na prethodno stečena znanja. Primenjuje se u verbalnom razgovoru i omogućava izuzetno pozitivan rezultat učenja koje se zasniva pre svega na razumevanju. To je zapravo učenje razmišljanjem i uviđanjem.
KONVERGENTNO I DIVERGENTNO UČENJE
Konvergentno učenje može se definisati kao metoda učenja putem logičkog mišljenja i ono se uglavnom vezuje za neke teže matematičke zadatke koje vode ka jednom, tačnom rešenju. Sa druge strane, divergentno učenje je poput stvaralačkog mišljenja gde je veoma bitno imati veći broj ideja koje vode ka lakšem rešavanju nekih problema. Ovakva metoda je karakteristična za umetničke grupe predmeta, kao i u nekim etapama naučnih radova, a poznata je i po postojanju većeg broja rešenja.
TRANSMISIVNO I INTERAKTIVNO UČENJE
Transmisivno učenje predstavlja jednosmeran način učenja koje se kreće od nastavnika prema učenicima. Ovakav tip se primenjuje u školama i često se za njega vezuju problemi nedostatka komunikacije i slobode učenika da se postavi pitanje u vezi nekih nedoumica ili davanja nekih ličnih mišljenja. Interaktivno učenje predstavlja viši nivo učenja koje obuhvata interakciju nastavnika i učenika. Može se odvijati od predavanja nastavnika do grupnog rada, gde postoji izuzetno dobra komunikacija između nastavnika i učenika.
VERBALNO I PRAKTIČNO UČENJE
Verbalno učenje se bazira na verbalnoj komunikaciji – govoru. Često je ovakva metoda učenja dominantnija u odnosu na praktično učenje koje karakteriše učenje veština i obavljanje praktičnih aktivnosti.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
