Venecijanske maske su počele da se nose tokom Karnevala u Veneciji (Carnevale di Venezia) prvi je održan u 11. veku, da bi se u 13. veku ustalio i postao jedno od obeležja grada na vodi. Ovaj događaj je trajao od 26. decembra, sve do Pokladnog utorka – poklade se danas vezuju za početak uskršnjeg posta. Već u 13. veku je kultura pravljenja raznolikih maski bila široko rasprostanjena – oni koji su ih pravili bili su članovi cehova zajedno sa slikarima i ljudima koji su ukrašavali kostime. U istom veku maske počinju da se pominju i u venecijanskim zakonima.
KRATKA ISTORIJA KARNEVALA
Karneval je vekovima bio jedini način da se stanovnici, bar na kratko, izoluju od pritiska i ograničenja venecijanske vlade. U 18. veku je doživeo vrhunac svoje slave, u vreme kada je poznati Kazanova provodio svoje vreme na najluđim žurkama, ređajući ljubavne afere i time praveći svoj status požudnog evropskog ljubavnika. Tokom istog veka, kada je Napoleon osvojio Veneciju, zabranjeno je održavanje događaja, sve do kraja 19. veka, kada je italijanska vlada pristala na promovisanje i podsticanje venecijanske kulture.
Ovaj društveni događaj sastojao se iz nekoliko meseci ispunjenih zabavama, muzikom i plesom, i minimalnom količinom rada. Karneval je predstavljao mesto gde su se okupljaji pripadnici svih klasa, statusa, rasa i pola da nesmetano uživaju u kulturnim manifestacijama, razgovoru i slobodi koju im skrivanje iza kostima i maske pruža. Čak je bilo dozovljeno i ismevanje aristokratije.
VRSTE MASKI
S obzirom da venecijanske maske imaju dugu istoriju i tradiciju, razvili su se njiovi različiti stilovi i specifični izgledi.
Bautta je najtradicionalnija maska, na početku su je nosili samo muškarci, da bi od 18. veka počele da je nose i žene. Moretta je crna, ovalna maska koju nose isključivo žene. Ranije je stajala na licu tako što bi žene zagrizle kopču koja se nalazi na zadnjem delu maske, što im nije dozvoljavalo da govore – tako su zadržavale svoju misterioznost i identitet od udvarača koji je pokušavao da ga sazna. Sada se pričvrste jednostavnim vezivanjem oko glave.
Gnaga je maska koju su nosili homoseksualci. Pošto su bili jako diskriminisani u svakodnevnom životu, Karneval je bio prilika da otvoreno i ponosno nose svoj identitet među drugim ljudima. U isto vreme, od muškaraca koji su se opredelili za ovu masku bilo je očekivano da nose korpu sa mačićima – pošto je i ona sama podsećala na lice mačke, i da se izražavaju vulgarno, tako da je njihova sloboda i u ovom slučaju bila, u suštini, ograničena.
Sledeću vrstu predstavljaju maske pozorišta improvizacije Comedia dell’Arte– postojala je svaka za određenog lika iz pozorišta, a taj lik je predstavljao stereotipičan primer pripadnika svake od društvenih grupa.
Poslednje na listi, ali jednako vredne pomena, su maske doktora protiv kuge – ovo su maske koje su nastale da bi doktori mogli da izleče svoje pacijente, a da se pritom sami ne zaraze. Karakterističan dugački kljun ove maske je bi ispunjen aromatičnim biljkama kako bi izbegli smrad bolesti, a otvori za oči bili su prekriveni ranim oblicima naočara za vid.
MASKA OTVARA PUT KA ISTINI
Iako je menjao svoje trajanje i forme, Karneval u Veneciji se održava jednom godišnje i predstavlja veliku atrakciju za turiste i ljubitelje ekstravagantnih kulturnih zbivanja. Analizom njegove istorije i značaja zaključujemo jedno – skrivanje iza maske ili kostima nam, ironično ili ne, često omogućava da budemo više ono što jesmo, nego što to radimo u svakodnevnom životu. Zato, sledeći put kada se budete provodili za Noć veštica, ili upravo na neverovatnom Karnevalu, zapitajte se – da li glumim da sam neko drugi ili bivam najiskrenija verzija sebe, bez straha od osuđivanja i mišljenja drugih?
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
