Svest je sposobnost održavanja budnog stanja i spoznavanje sebe i okoline. Ukoliko osoba nije u stanju da daje tačne podatke o sebi i drugima, vremenu i prostoru, svest je poremećena i tada se definišu poremećaji svesti.
ŠTA JE SVEST?
Svest je najviša psihička funkcija ljudskog mozga, jer omogućava istovremeno funkcionisanje ostalih psihičkih funkcija, kao što su opažanje, mišljenje i pamćenje. Ako osoba nema kontakt sa spoljašnjim svetom, kaže se da je u besvesnom stanju.
SIMPTOMI POREMEĆAJA SVESTI
Bilo kakvo odstupanje od odlika pribranog stanja svesti, je zapravo poremećaj svesti. Neki od simptoma mogu biti: sporo reagovanje, neregistrovanje pitanja, neadekvatno odgovaranje, odgovaranje pokretom ili nejasnim govorom.
UZROCI
Najčešći uzroci poremećaja svesti su: povrede glave, oboljenja centralnog nervnog sistema kao što su krvarenje ili tumor, nedovoljno snabdevanje mozga krvlju gde dolazi do srčanog zastoja, infarkta ili šoka; trovanje bilo kakvim toksičnim supstancama i materijama; organizam sa previsokom ili preniskom temperaturom i elektricitetom; oboljenja unutrašnjih organa kao što su jetra i bubrezi; povišen i snižen nivo šećera u krvi; smanjena količina kiseonika u krvi.
VRSTE POREMEĆAJA SVESTI
Postoje kvantitativni i kvalitativni poremećaji svesti. Kvantitativni poremećaji predstavljaju smenjen ili potpuni gubitak svesti. Kvalitativni poremećaji su oštećenja budnog stanja usled kojih se osoba ponaša čudno.
KVANTITATIVNI POREMEĆAJI
Omamljenost – najblaži oblik kvantitativnog poremećaja svesti u kome osoba ne pokazuje interesovanje za dešavanja u okolini kao što pokazuje u svesnom stanju. Smanjuje se zainteresovanost za okolinu i sredinu, i osoba skoro uopšte ne govori ili govori usporeno i bezvoljno. Ne znače joj nikakvi gestovi ljudi iz njene okoline i ne pridaje značaj, na primer, poklonima ili komplimentima.
Somnolencija – teži stepen poremećaja od omamljenosti. Osoba izgleda kao da spava i konstantno je pospana, usporena i nezainteresovana za sva dešavanja oko nje. Lice je veoma opušteno i osoba nije orijentisana. Somnolencija se javlja usled trovanja ugljen-monoksidom, predoziranjem sedativima i neurolepticima, velikog gubitka krvi, teških fizičkih napora i nakon dugotrajnih nesanica.
Sopor – dublji poremećaj svesti. Odgovara stanju patološkog sna i osoba vrlo teško reaguje, samo na jače draži. Komunikacija sa osobom u ovakvom stanju nije moguća.
Prekoma – karakteriše se time što se osoba ne odaziva čak ni na glasan poziv. Reaguje samo na fizički kontakt poput štipanja ili uboda iglom, odbrambenim pokretima ruku, nogu ili glave. Svi ostali dublji mišićni refleksi su ugašeni. Ako se ovo stanje pogorša, prelazi u komu.
Koma – najdublji poremećaj svesti koji može da traje godinama. Osoba ne reaguje ni na najjače spoljašnje draži i zahteva posebnu, stručnu negu. Mišićni refleksi su potpuno ugašeni, kao i reakcija zenice na svetlost. Komu uzrokuju teški poremećaji funkcija vitalnih organa, koji su izazvani traumama, trovanjima ili infekcijama. Sa osobom u ovakvom stanju nije moguće uspostaviti nikakav kontakt.
Krize svesti ili nesvestica – nesvestica je najčešći oblik poremećaja stanja. Javlja se i nakon velikih umora, gladi, vrućine. Simptomi su zujanje u ušima, dezorijentisanost, belina pred očima i mučnina.
KVALITATIVNI POREMEĆAJI
Konfuzno ili oneroidno stanje – osobe u ovakvom stanju su smetene, zbunjene i ne prepoznaju nikog i ništa u njihovoj okolini. Nesigurne su i izgubljene u vremenu i prostoru a izgledaju zbunjeno i uplašeno. Ovo stanje se javlja usled jakih stresova i oštećenja centralnog nervnog sistema.
Delirijum – stanje konfuzije koje je praćeno halucinacijama, neorjentisanošću, emotivnom labilnošću i anksioznošću. Javlja se kada dođe do promena u cerebralnom metabolizmu, usled trovanja alkoholom ili narkoticima, ili doživljavanjem šoka. Takođe, javlja se i u toku odvikavanja od supstanci koje izazivaju zavisnost.
Sumračno stanje – predstavlja sužavanje svesti. Pojavljuje se naglo i prestaje naglo a može da traje od nekoliko minuta do nekoliko dana. Osoba odjednom nije svesna šta radi i zašto radi, a može da doživi i razne halucinacije i iluzije, u kojima može da postane opasna po sebe i okolinu.
Somnambulizam ili mesečarenje – najpoznatiji poremećaj u kome osoba ustaje u snu, hoda, priča i može da obavlja sve složene radnje, a da toga u tom trenutku uopšte nije svesna. Baš zbog nesvesnosti, može da radi bilo šta bez pojma o vremenu i prostoru. Poželjno je ne buditi osobu koja mesečari kako se ne bi povredila ili doživela šok naglom promenom svesti. A kada se osoba probudi i postane svesna, ne seća se ničega što je radila u snu.
Fuge – lutanje koje uključuje i amneziju. Kada osoba dođe u stanje ovog poremećaja, to može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, meseci ili čak godina. Na primer, osoba u potpunosti izgubi pamćenje i pojam o svom dosadašnjem životu i otputuje u drugi grad, promeni ime i živi skroz drugi život, ne znajući da da ikakvo objašnjenje.
Hipnotičko stanje – sužava svest uz pomoć hipnotizera i hipnoze. Postoje razne tehnike hipnotisanja i u takvom stanju, moguće je dopreti do podsvesnih sadržaja, koji bi mogli da budu uzrok neurotičnih smetnji. Dok je osoba hipnotisana, hipnotizer joj može narediti da izvršava neke prostije radnje ili ono što nikad ne bi uradila u svesnom stanju.
Automatizmi – predstavljaju izvođenje određenih radnji i postupaka automatski, bez volje i kontrole, pogotovo ako je reč o prostijim stvarima, kada pažnja može da se usmeri i na druge stvari. Postoje i slučajevi kada osoba automatski radi nešto a da ni sama ne zna zašto je to uradila.
TRETMAN I LEČENJE POREMEĆAJA
Najpre, ako je osoba svesna svojih postupaka, ona nije u ozbiljnom problemu. Tretmani se upotrebljavaju na osobama koje su apsolutno nesvesne sebe i svojih radnji. Razni tretmani se koriste u zavisnosti od toga od čega pacijent boluje i šta je uzrokovalo bilo kakav poremećaj svesti. Takođe, lečenje zavisi i od toga koliko duboko je bolest napredovala.
PRIMER KOME
Kada se radi o komi, pacijenti su hospitalizovani na intenzivnoj nezi, i lekari prate disanje pacijenta i moždanu aktivnost. Može se dešavati i da osoba u komi postane nemirna i tada je bitno intervenisati kako se ona ne bi povredila. Nakon što se pacijent probudi iz kome i rasvesti, osoba mora da ostane mirna i prođe sve potrebne preglede i analize, a fokus se prebacuje na njegovo fizičko zdravlje. U svakom tretmanu, neophodno je učešće i saglasnost porodice.
TEKST: SARA STOJČIĆ
Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
