Svakodnevno se susrećete sa likom ove izvandredne umetnice, akademske slikarke, a da toga možda niste ni svesni. Jedina žena koja se nalazi na jednoj od srpskih novčanica jeste upravo ona, veliko ime srpske istorije i kulture. Za nju jednostavno ne možemo da kažemo da je samo slikarka, ona je bila sve što je mogla i htela. Bila je dobrotvorka, novinarka, fotoreporterka,… kraće rečeno, bila je junakinja tadašnjeg i sadašnjeg vremena. Nadežda Petrović.
RADOZNALO DETINJSTVO
Nedežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku gde je i odrasla, a školovala se u Beogradu i Minhenu. Njeni roditelji bili su veoma obrazovani i poštovani ljudi. Između ostalog, njena majka bila je sestričina Svetozara Miletića. Nadežda je bila najstarije preživelo dete svojih roditelja, rođeno ih je trinaest dok je preživelo samo devet. Ceo život bila je okružena jezicima, željom za obrazovanjem i naravno stvarima koje su u njoj budile radoznalost. Roditelji su joj oduvek bili podrška, ona je uvek htela više i grabila je svaku priliku.
KRITIKE- VETAR U LEĐA
Tokom svog školovanja u Beogradu učila je crtanje od čuvenog slikara realizma, Đorđa Krstića. Ubrzo je imala i svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu i njeni uspesi samo nastavljaju da se nižu. Put ka uspehu nije bio lak, naprotiv, svakodnevno se suočavala sa oštrim kritikama. Ipak, inspiraciju je pronalazila svuda, u klasičnoj muzici, slučajnim prolaznicima, prirodi i na kraju krajeva u samom postojanju. Bila je veoma posvećena onome što radi. Neka od njenih najistaknutijih slikarskih dela jesu „Stari šedrvan u Prizrenu” , „Breze” , „More” , „Gračanica” …
KOLO SRPSKIH SESTARA
Ona se nije zaustavila samo na slikarstvu, želela je mnogo više. Zajedno sa još sve žene osnovala je „Kolo srpskih sestara” , humanitarno udruženje koje je nastalo nakon sloma Ilindanskog ustanka u Makedoniji 1903. godine. Ovim udruženjem htele su da šire svest o nacionalnoj pripadnosti jer je naš narod u to doba bio pod uticajem Osmanskog carstva. Prvo su pomagali stradalima u Makedoniji, organizovali su humanitarne akcije i na taj način skupljali novac. Isti taj novac bio je usmeren ka onima kojima je pomoć neophodna.
NUDILA JE SVIMA NADU
Ovo udruženje je takođe postavilo temelj i ostvarilo ideju o kursevima za dobrovoljne bolničare. Uspeli su da, uz pomoć učenih lekara, obuče još mnoge ljude koji žele da pomognu drugima. Tokom Prvog balkanskog rata, Nadežda je bila uz srpsku vojsku kao dobrovoljna bolničarka. Učestvovala je i u Drugom balkanskom kao i u Prvom svetskom ratu. Za sve to vreme, trudila se da ne zaboravi da je i slikarka te su neka od njenih dela nastala upravo tokom ovih ratova. Preminula je 1915. godine kada ju je zahvatila epidemija pegavog tifusa. Ivan Radojičić kaže da je ona dorasla svom imenu, nudila je svima nadu iako je za nju samu nije bilo.
RADILA JE ONO ŠTO NIKO SMEO NIJE
Nadežda je bila i ostala jedno od najvećih imena našeg naroda. Radila je ono što niko nije smeo. Nije se obazirala na neodobravanja drugih i tim postupcima zapravo je doprinela ovom svetu kao i našoj istoriji. Ona se nije stidela da prekine veridbu s jednim oficirom iako je takav čin u to doba bio nedopustiv. Svaka žena barem neki deo sebe vidi u Nadeždi Petrović i treba da se potrudi da taj deo ne izgubi jer je veoma vredan. Njena dela, ne samo umetnička nego i životna nastaviće da žive kroz ovaj narod, kroz žene kao i kroz sve ono što nas čeka.
TEKST: JOVANA LOVRE
Jovana Lovre je studentkinja Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaljubljenik je u fotografiju, muziku, duge šetnje i kvalitetne razgovore. U životu je pokreću mnoge stvari, ali ona najvažnija jeste sam život.
