Borisav Bora Stanković je bio ugledni sprski pisac i romansijer. On je rođen u Vranju 31. marta 1876. godine gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1902. godine i oženio se. Cenjeni Bora je umro 22. oktobra 1927. godine u Beogradu. On važi za jednog od najizraženijih pisaca u modernom vremenu, jer je pisao složene narativne strukture.
ROMAN REALIZMA
PREKRETNICA U RAZVOJU SRPSKOG ROMANA
Što se tiče samog romana, nastao je kao hronika grada, ali je prerastao i u psihološki koji je zasnovan na opisima likova. U njemu je prikazana istorija dve porodice različitih staleža, bogatih i siromašnih kao i sukob mladih i starih. Svojom pojavom 1910. godine ovaj roman predstavljao je prekretnicu u razvoju sprskog romana jer je bio zanimljiv i originalan u pogledu tema koje obrađuje i regionu koji unosi u književnost, živim i dinamičnim likovima i složenoj psihologiji. Tema ovog romana bila je položaj žena u srpskoj patrijahalnoj porodici u 19. veku. Sam autor je želeo da prikaže kakvo je bilo stvarno stanje društva u to vreme, ali i da istakne činjenicu da potomci stradaju zbog greha svojih roditelja ili predaka.
KO JE BILA SOFKA?
Kao glavnu junakinju ovog romana imamo Sofku koja je opisana kao osoba kroz koju protiče novac, moral i želje. Priroda joj je dala izuzetnu lepotu, ali je bila i pametna i ponosna, međutim iako je bila gladne glave, bila je dobra u duši. Znala je za sudbinu svoje porodice i već u mladim danima je slutila da će i njena sudbina biti posebna kao što je bila njenim precima. Bila je drugačija od svojih vršnjaka i nije im zavidela, znala je da neće moći lako da nađe muža koji bi joj bio ravan, pa je dane provodila maštajući. Mučili su je snovi koji raspiruju strasti, a ona ih ne može zadovoljiti pa je iz tog razloga svoju pažnju posvećivala domaćinstvu i pomaganju majci da lakše preživi svakodnevni život.
Otac joj je često bio odsutan i ona i njena majka su zbog toga bile osuđene na težak život, ali je ipak odlučila da podrži svoju majku u lažima koje su opravdavale očevo odsustvo. Međutim da stvari budu još gore, kada se njen otac vratio odlučio je da je proda seljaku koji je dao najbolju ponudu za nju. Sofku je ovaj postupak mnogo povredio, jer za to ništa nije znala sve do poslednjeg trenutka kada je morala da ode, dvoumila se, ali je na kraju ipak prihvatila ulogu kojom je postala i spasitelj porodice. Odlučila je da bude velikodušna, da da sebe zarad sreće svojih roditelja i prihvatila je brak i prilagodila se životu u seoskoj sredini. Otac njenog supruga bio je gazda Marko koji joj je posvećivao pažnju i često kupovao poklone. Vremenom je u njemu videla budućeg brižnog oca, ali je i primetila prisnost između njih dvoje što je protivno moralu i ugledu porodice pa se povukla. Nakon što je Marko umro, posvetila se porodici i suprugu.
Sofka je uživala u maštanju o budućnosti, osećala se dužnom prema ocu pa nije mogla da ga otera kada je došao tražeći novac za nju. Uz puno odricanja i razmišljanja na kraju je prihvatila svoju tešku sudbinu, pomirila se sa njom i više nije marila ni za šta: ni za novac, ni za ljubav, ni za društvo, a ni za porodicu koja je svesno prodala kao robu. Zbog potražnje novca i svega što se desilo: Tomča, Sofkin muž, odlazi u Tursku i tamo ostaje neko vreme, sve dok mu Efendi Mita, Sofkin otac nije naredio da se ili vrati kući Sofki ili da je vrati nazad, a on mu je odgovorio teškim kletvama. On odlazi kod kćerke i traži je da se vrati kući dok ona odbija i tu nastaje velika svađa i prekidanje veze između oca i kćerke. Međutim kada se Tomča vratio iz Turske u pijanom stanju , pretukao je svoju ženu Sofku koja je ćutala i sve to izdržala kako bi nastavili zajednički život. Čak je i svekrva nagovarala Sofku da napusti muža, da ne trpi takve stvari i da ode, ali ona nije htela to da uradi.Gledajući sve to svekrvi je bilo još gore i od bola koji je osećala zbog svega razbolela se i umrla. Sofka se napila, a po selu se pričalo da je posle Tomčinog odlaska pozvala sluge u svoj krevet i samim tim se tako i vremenom ova porodica raspala.
Sofku nimalo nije iznenadilo raspadanje i ovakva sudbina jer je bila spremna na to i znala je da je ne čeka ništa lepo, iako je prizivala smrt deca su počela da se rađaju, a ona se pitala da li će jednog dana njena praunuka krenuti njenim stopama i završiti ovako nesrećna. Nečista krv propada lakim koracima, možda ne naglo, ali bezbedno, a svi oni koji su nekada bili važni sada su beznačajni. Sofkina deca su se rađala degenerična, bleda i bolesna . Nečista krv se prenela i na njeno potomstvo, spasa nije bilo, a ni izlaza iz te bolne situacije i teške sudbine. Jedan mlad život je uništen i pre samog početka Sofka je doživela kraj . Doživela je težak slom i više se nije oporavila, niti se trudila da joj bude bolje. Predala se, izgubila svu svoju lepotu, izgubila svetlo na kraju tunela, nemilosrdno je uništena kao žena, kao majka i kao individua.
TEKST: EMILIJA STOJMENOVIĆ
Emilija Stojmenović je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Vranja. U slobodno vreme voli da čita knjige, piše pesme i obožava prirodu.
