Jedna izreka kaže: ,,Mahanje leptirovih krila može izazvati uragan na drugom delu sveta.” Zvuči poznato? Znamo li odakle ova izreka potiče i kakve ona veze ima sa efektom leptira? Ovaj efekat je proučavan sa stanovišta nauke, kao što je fizika i filozofija, a veliki deo u proučavanju zauzima i psihologija. Svaka od ovih nauka ima svoju teoriju, ali su one međusobno usko povezane. Hajdemo da otkrijemo šta se krije iza efekta leptira.
ŠTA NAM KAŽE FIZIKA I TEORIJA HAOSA?
Za utemeljenje ovog termina u teoriji haosa odgovoran je Edvard Lorenc, koji je 1961. godine hteo da ispita promene u atmosferi, na taj način pokušavajući da nađe idealnu formulu za nepogrešivo predviđanje vremenskih prilika. Koristeći računarski model, umesto tačnog broja on je zakružio dobijene decimale, misleći da će dobiti približan rezultat. Međutim, rezultat koji je dobijen nije bio ni blizu onom prvom.
Ovim je ustanovljeno da čak i faktori koji na prvi pogled nisu bitni, mogu imati veliki uticaj na vreme koje će za vrlo kratko vreme zahvatiti drugi kraj sveta. Metafora koja se odnosi na te nevažne faktore je mahanje krila leptira, pa je shodno tome ova pojava dobila naziv efekat leptira.
Postoje određeni sistemi koji su veoma osetljivi na najmanje promene ili varijacije. Takve pormene mogu dovesti do potpune transformacije tih sistema. Na osnovu ovog eksperimenta, novinar Džejms Gleik je skovao rečenicu u kojoj je jasno sažeo suštinu efekta leptira na buduće događaje, a ona glasi: Ako zamah krila leptira uznemiri vazduh u Pekingu, mogao bi izazvati oluju u Njujorku. Dakle, čak i vrlo male razlike na početku mogu dovesti do veoma različitih ishoda.
EFEKAT LEPTIRA U PSIHOLOGIJI
Metafora sa leptirom našla je svoje mesto i u psihologiji. Ako pođemo od činjenice da blago duvanje vetra može na kraju izazvati uragan, to nam može poslužiti kao analogija prema onome što se dešava u ponašanju ljudi i ljudskoj psihi. U tom smislu bi ovaj efekat mogao da se primeni u svakoj našoj odluci koju donesemo u životu. Koliko god nam neki izbor izgledao beznačajno, taj izbor bi mogao da nas dovede do nečega što uopšte nismo očekivali, niti želeli. Samim tim bi rezultat bio potpuno suprotan onome što smo hteli.
Moramo uvek razmišljati unapred, o posledicama, o tome da li ćemo svojim postupkom, koji je za nas beznačajan, povrediti neku nama dragu osobu. Ako smatramo da je nebitno to što nismo pozvali nekoga ko nam je blizak, pitali ga kako je, da li mu treba neka pomoć, saslušali tu osobu kada joj je teško, da li smo u tom slučaju razmišljali kako to utiče na tu osobu? Naravno da nismo, jer smatramo da je to sitnica, nešto nebitno.
Nismo ni razmišljali o tome da će nas ta osoba zbog toga gledati potpuno drugačijim očima, a to će uticati i na nas i na nju. Isto tako, kada bacimo opušak na zemlju, ne razmišljamo o tome da na kraju taj opušak može izazvati nekontrolisani požar. Zbog toga moramo preispitati svoje postupke i uzeti u obzir da će možda biti potrebno proceniti kakav učinak naše radnje ili njihov nedostatak mogu imati i na nas i na druge.
„THE BUTTERFLY EFFECT” FILM
Efekat leptira je u našem društvu ostavio jak uticaj, te je 2004. godine snimljen veoma zanimljiv film.
Naime, ovaj film predstavlja glavnog junaka koji je imao nekoliko trauma kao dečak, a koje su praćene gubicima pamćenja i velikim stresovima. On otkriva da kada čita svoje dnevnike koje je pisao kao adolescent, može da putuje kroz vreme i da popravi delove svoje prošlosti. Svaka od izmena prošlosti vuče za sobom i izmenu sadašnjosti.
On uporno pokušava da stvari učini boljima za sebe i ljude njemu bliske, ali shvata da koliko god njegove namere bile dobre uvek postoje neočekivane posledice. Zato on kopa sve dublje u svoju prošlost kako bi našao glavno žarište koje za posledicu ima njegovu trenutnu sadašnjost.
VAŽNOST SITNIH KORAKA DO ENORMNIH REZULTATA
Sada kada smo upoznati sa efektom leptira možemo bolje razmisliti kako već malim odlukama možemo poboljšati svoj život. Treba da se trudimo da ovaj efekat primenjujemo u svakodnevnom životu jer jedino tako možemo izbeći neočekivane posledice.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
