Da li vam se nekada dogodilo da ste se susreli sa nekim pojmom, frazom ili idejom koja vam je do tada bila nepoznata i da ste odjednom učestalo počeli da nailazite na baš tu reč ili pojavu?
O BAADER-MEINHOF FENOMENU
Baader-Meinhof fenomen odnosi se na iluziju frekvencije. Sindrom crvenih i plavih automobila je još jedno ime koje se koristi za ovaj relativno nov pojam − nastao je 1994. godine kada se Teri Mulen požalio prijatelju da od kada je čuo za nemačku terorističku Baader-Meinhof grupu često ima priliku da pročita ili čuje nešto o njoj premda su prošle decenije od kada su vesti o organizaciji bile aktuelne. Deceniju kasnije profesor lingvistike Arnold Z. skovao je termin iluzija frekvencije koji danas koristimo.
Kada se susretnemo sa novim konceptom ili informacijom naš mozak počinje da traži tu istu informaciju u svojoj okolini – posebno u prvih 24 sata jer je tada još uvek sveža i interesantna. Ovaj fenomen je važan za razumevanje načina na koji funkcioniše naša pažnja.
KAKO SE OVAJ FENOMEN RAZVIJA?
Kako biste izbegli donošenje loših odluka podstaknutih ovom iluzijom, bitno je da se upoznate sa načinom na koji funkcioniše i razvija se Baader-Meinhof efekat. Selektivna pažnja jeste prvi korak koji vodi ka razvoju iluzije frekvencije. Jednom kada primimo novu informaciju podsvesno počinjemo da obraćamo pažnju na sve što je vezano za nju i stoga nam se čini da najednom natprirodno privlačimo pojam dok se u realnosti samo podigla naša svest. Tako kada naučite novu reč počnete da je primećujete svuda zato što počinjete da obraćate pažnju − ono što držimo u mislima neminovno utiče na našu percepciju i tok pažnje, a samim tim i na naše odluke.
Kada se naš mozak susretne sa nizom nelogičnih informacija, on ima potrebu da od njih pravi priču te počinje da pravi šablone od besmislica.
ZBOG ČEGA SE OVO DEŠAVA?
Naš mozak ima svoje načine na koje procesira nove informacije kroz njihovo pojačavanje. Na ulici nema više plavih košulja nego inače, već je samo vaš mozak više fokusiran na to da pronađe istu pojavu kako bi nas uverio u iluziju frekvencije i utvrdio naučeno gradivo. Naša svest koristi novostečeno znanje da bi povezala postojeće i buduće informacije.
JUNG I KOLEKTIVNA SVEST
Poznati psiholog Jung je pak smatrao da postoji kolektivna svest i trenutak u kome se određena informacija upozna sa ljudskom svesnošću, te da postoji posebna i jaka veza otkrića informacija za svaku osobu. Bilo da se slažete ili ne sa Jungovom teorijom, možda baš nakon ovog teksta, kao i Teri Mulen, počnete da primećujete Baader-Meinhof efekat svuda oko vas!
TEKST: ANASTASIJA ŽARKOV
Anastasija Žarkov je student završne godine Digitalnog marketinga, sa širokim spektrom interesovanja.
