„Znaš, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti. Ali u negativnom smislu. Tako da u njemu nema ničega. Nema prostora, vremena. Nema drugih ljudi. Nema čak ni tebe. U crnim rupama možeš lepo da se zezaš, lebdiš iznad zemlje, slušaš rock’n’roll, dozivaš kišu ili mazneš neku lepu ribu. Samo je bez veze kad se probudiš.”
O CRNOM BOMBARDERU
Crni bombarder je jedan on najpopularnijih filmova na prostoru nekadašnje Jugoslavije, koji je zauzeo posebno mesto u srcima gledalaca. Po rečima nekih kritičara, ovaj film predstavlja remek-delo srpske kinematografije dvadesetog veka. Snimljen je 1992. godine u režiji Darka Bajića, dobitnika nagrade za najbolji filmski scenario. Značajne uloge u filmu igrali su Dragan Bjelogrlić, Anica Dobra, Srđan Žika Todorović, Petar Božić i Dragan Maksimović. Gledaocima je posebno postao drag tandem glumca Dragana Bjelogrlića i glumice Anice Dobre koji su tumačili uloge Crnog, voditelja radio-stanice BOOM- 92 i Lune, harizmatične gitaristkinje. Njihovom uspehu svedoči i to da su 1993. izabrani za najbolji glumački par na Filmskim susretima u Nišu.
ŠTA NAM GOVORI CRNI BOMBARDER?
Crni bombarder je filmsko ostvarenje koje prikazuje najrealniju sliku diktatorskog režima i anarhije koja je vladala u vreme devedesetih. Kroz film se prožimaju motivi mladalačkog bunta, besa i želje za promenom po svaku cenu. Njihova borba odvija se na ulici, na opasnim frekvencijama radio-stanice BOOM-92, u masi koja je podigla glavu iz mraka. Jedini saveznik ovim mladim pobunjenicima je ilegalna radio-antena koja šalje baš te opasne frekvencije i prenosi poziv svim slušaocima da se ujedine u borbi protiv zatrovanog sistema vlasti.
To su opasne ideje. To je opasna muzika. To su opasne frekvencije. I, šta se dešava? Ta psihološka bomba odjedanput pukne i onda meni izađe milion ljudi na ulice.
DEVEDESETE I ROKENROL
Radnja filma smeštena je par godina unapred, što samom filmu daje određenu notu savremenosti i pruža istrajnost u vremenu. Devedesete su godine rokenrola, nostalgičnog i melanholičnog perioda za većinu koji su bili pristalice te moderne kulture. Muzika je ovde imala jednu od presudnih uloga u popularizaciji filma. Neke od najpoznatiji numera koje je izvela Anica Dobara, a koje su uspele da se izbore sa vremenom i zadrže popularnost, su: Svečane bele košulje, Mjau mjau i Hodam sad kao zombi. Veliki trag na gledaoce je pored zanosne melodije rokenrola, ostavila i romansa Crnog i Lune, koja je postala filmska relikvija ljubavi tog doba. Priča o ljubavi i strasti, dirnula je čak i one koji se nikada nisu izgubili u crnim rupama i poželeli da vatrom dozivaju kišu. Luna i Crni su živeli u vremenu koje je od njih zahtevalo da se bore i ne posustanu. Vremenu koje je sa sobom ponelo mladost punu nepravde i oštrica, čije su rane jedan drugom zacelili.
Kroz ovaj film Darka Bajića, prikazana je najrealnija psihološka i sociološka strana običnog naroda u vreme devedesetih godina prošlog veka. To je psihološka borba koja svojom eksplozijom daje snagu i energiju mladima da se bore za slobodu i nikada ne prihvate nametnute okove režima.
TEKST: JASMINA MITIĆ
Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.
