Ne postoji ljudsko biće koje se tokom svakodnevnih životnih obaveza ne susreće sa različitim vidovima frustracija. Neke situacije nas više frustriraju, neke manje. Opet zavisi od same situacije, ali i od nas samih. Vremenom uspostavljamo svoje adekvatne mehanizme odbrane koji nam pomažu da svakodnevne frustracije lakše preguramo. Ali da li ste znali da su frustracije sastavni deo normalnog psihičkog razvoja čoveka?
ŠTA SU FRUSTRACIJE?
Želje i ciljevi su osnovni pokretači i motivacija ljudske aktivnosti usmerene u određenom pravcu. Ali svi znamo da taj put nije baš tako lak. Čak je često vrlo težak i iscrpljujući.
Kada na našem zamišljenom putu naiđemo na prepreku, tada nastaje frustracija. Prepreka može biti spoljašnji činilac (kamen o koji se spotaknemo), ali prepreka može biti i u nama (strah, depresivnost, nedostatak veština i znanja).
KAKO FRUSTRACIJE UTIČU NA ČOVEKA?
Tolerancija na frustracije počinje da se razvija još u najranijem detinjstvu. Današnji način vaspitavanja dece često nalaže previše zaštitnički stav prema deci, sa težnjom da se ne izlažu frustracijama, jer ih one svakako čekaju u životu.
Ali, možete li dobiti dozvolu za auto i biti dobar vozač ako nikada pre niste vozili? Odgovor je sasvim logičan. Tako je i sa frustracijama. Period detinjstva je najosetljiviji za razvoj brojnih veština, sposobnosti, sticanje znanja…
Može li se adolescent koji je štićen od frustracija boriti sa istima u periodu odrastanja kada ih ima toliko mnogo? Pokušaće… Ali sam čin susreta sa frustracijom postaće dodatna frustracija. Zato počnimo na vreme.
Da bi na zdrav način pripremili decu da se adekvatno bore sa frustracijama, neophodno je da ih izlažemo frustracijama. Možda zvuči surovo, ali optimalne frustracije su pozitivne za razvoj dece.
Reč optimalno u ovom slučaju podrazumeva da su frustracije prilagođene detetu (ni prevelike, ni premale) i blagovremene (javljaju se u pravo vreme).
Zadatak dobrog roditelja je da osluškuje dete i frustracije dozira na adekvatan način. Naravno da sa ovim ne treba preterivati. Preterano izlaganje frustracijama takođe može imati negativne posledice po razvoj dece. Dok optimalno dozirane frustracije pozitivno utiče na razvoj tolerancije prema frustrirajućim stimulusima.
KAKO SE BORITI SA FRUSTRACIJAMA?
Mnoge frustracije sa kojima se susrećeno nastaju često zbog nerealne procene situacije ili naših vlastitih kapaciteta. To znači da tokom života treba da radimo na racionalnom sagledavanju okolnosti sopstvenih veština i znanja.
Mi kao ljudsta bića prirodno nismo programirani da možemo sve i da u svemu budemo dobri i uspešni. Potrebno je da razvijemo fokus na ono što smo postigli i uspeli kao i na produbljivanje znanja i iskustva koja će nam pomoći u novim situacijama.
Potrebno je da radimo na sebi i razvijamo svoju emocionalnu inteligenciju, jer je poreklo najvećeg broja reakcija koje ispoljavamo upravo potekao iz emocionalne nestabilnosti.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
