U 21. veku, izraz platonska ljubav koristimo uglavnom da opišemo odnos sa dečkom/devojkom koji su nam se svideli, ali ne žele romantičnu vezu sa nama. U 19. veku, korišćen je kao eufemizam za homoseksualnu ljubav. Hajde da se vratimo par koraka unazad, u doba antičke Grčke, i konačno shvatimo koji je adekvatan kontekst za upotrebu ove neshvaćene sintagme.
MERDEVINE LJUBAVI
Poznata je činjenica da je Platonov učitelj bio Sokrat, ali je manje poznato da je Sokrata učila Diotima – um iza mnogih njegovih ideja, koja je čuvenog mudraca uvela u ideju umetnosti voljenja. Tokom razgovora nekolicine grčkih intelektualaca zapisanih u Platonovom delu Simpozijum, Sokrat definiše merdevine ljubavi – faze kroz koje prolazimo, od fizičke privlačnosti do poslednje, najviše tačke – ljubavi prema lepoti kao takvoj. Kada razumemo shvatanja antičkih filozofa, bitno je da ih stavimo u kontekst sopstvenih misli i mišljenja i zapitamo se – kako mi vidimo ideju lepote? Šta ona za nas predstavlja?
PRIHVATANJE PREDMETA VOLJENJA
Platonska ljubav je zaboravljena veština voljenja onoga što jeste. Lepota se nalazi u nesavršenostima. Nije bitno da li pričamo o čoveku, gradu, interesovanju… Možemo reći da nekoga/nešto istinski volimo tek kada smo prihvatili njihove mane isto koliko i njihove vrline. Platonska ljubav ne govori o slepoj zaljubljenosti; znate ono, svidi vam se neko i odjednom vidite celu budućnost sa njima, da biste na kraju zaključili da ste zapravo potpuno pali na ideju o toj osobi, uopšte se ne osvrćući na realnost? Ili kada krenete na ples po prvi put, i sve vam se baš sviđa, osim onog jednog koraka koji vežbate nedeljom, pa ipak odlučite da odustanete? Ona govori o celokupnom prihvatanju predmeta voljenja.
TRUD
U ovo doba, kada možemo da nađemo milion i jedan izbor na samo jedan pokret prstom i kada se ljudi, organizacije, brendovi itd. stalno bore za našu pažnju i vreme, vrlo je lako odustati od jedne stvari i preći na sledeću. I na sledeću. I tako se vrteti, sve dok ne dođemo do zaključka da nam taj konstantan osećaj nedovršenosti ne prija i ne donosi zadovoljstvo. Naravno, u redu je probati neki drugi hobi ako nam se prvi ne svidi. Normalno je raskinuti vezu za koju znamo da nije za nas. Ali, deluje kao da je sada, više nego ikad ranije, jako lako zaboraviti jedan od osnovnih elemenata za bilo koju vrstu uspeha – trud. I on zaista jeste ono što će nas na pravi način dovesti do najviše forme ljubavi.
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life.
