Motivacija je skup faktora koji pokreću i usmeravaju ljude i podstiču ih da istraju u svojim naporima da dostignu određeni cilj. Odnosno, motivacija se odnosi na izbore koje ljudi prave kada odlučuju o tome u šta će uložiti napor (usmeravanje napora), koliko će napora uložiti u svoj posao (pokretanje napora) i koliko dugo će ulagati napore na poslu pre nego što ih smanje ili potpuno prestanu da se zalažu (istrajnost u naporu).
PREPOZNAVANJE ŽELJA I POTREBA
Da bi se zaposleni motivisali, prvo se moraju identifikovati njihove potrebe. Potrebe su psihički ili fizički zahtevi koji se moraju zadovoljiti. Nečije nezadovoljene potrebe stvaraju unutrašnje stanje napetosti koje mora da se razreši u što kraćem roku. Prema teoriji potreba, ljude motivišu nezadovoljene potrebe, ali potreba prestaje da motiviše nakon što je zadovoljena.
Pošto ljude motivišu nezadovoljene potrebe, menadžeri moraju da identifikuju nezadovoljene potrebe i da se bave time. Da to nije lak zadatak govori i činjenica da u teoriji motivacije postoje brojne teorije – Maslovljeva hijerarhija potreba, teorija ERG, Alderferova teorija, Meklilandova teorija… Ove teorije identifikuju različite potrebe i rangiraju ih na različite načine. Pored toga, postoje različita shvatanja oko toga koliko potreba može da motiviše istovremeno i da li su potrebe urođene ili stečene.
VRSTE MOTIVATORA
Kada sve ovo uzmemo u obzir, pitanje motivacije je veoma kompleksno. Naravno, pitanje motivacije ne bi moglo da se obradi a da se ne spomenu i nagrade. Nagrade mogu biti spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje nagrade su one nagrade koje su opipljive i vidljive drugima. Organizacije koriste ove nagrade kako bi privukli potencijalne radnike, kako bi postojeće radnike privoleli da redovno dolaze na posao i da svoj posao obavljaju dobro, kao i da ostanu u kompaniji. Unutrašnje nagrade proizilaze iz obavljanja posla: osećaj odgovornosti, ponosa za dobro obavljen posao, šansa za učenje itd. Kada bismo poredili ove dve vrste nagrada ne bismo mogli reći da je bilo koja važnija od druge. Podjednako su važne i spoljašnje i unutrašnje nagrade.
ORGANIZACIJA JE IZVOR MOTIVACIJE
Ipak, koliko god motivacija i nagrade bile povoljne u nekoj kompaniji, trebalo bi imati na umu da kompanije motivišu svoje zaposlene da bi oni bili produktivniji što donosi veći profit. Ciljevi kompanije ostaju isti: što veći profit. Motivacija i usmerenost na ljude u kompaniji su samo jedan od načina da se taj cilj i dostigne. Zato bi trebalo razmisliti da li ti uslovi u kompaniji odgovaraju nama kao ličnosti. Ukoliko nam ne odgovara sama kompanija ili uslovi u njoj, nijedan način za motivisanje nas neće motivisati da budete bolji i zato bi trebalo da pronađemo kompaniju u kojoj ćemo imati prilike da pokažete sebe u najboljem svetlu i da pritom ne budemo pod konstantnim stresom.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment
