Simbolika prstena je povezana sa njegovim oblikom. Prsten predstavlja krug i on je simbol večnosti, savršenstva i celovitosti, časti, autoriteta i dostojanstva.
Prsten, odnosno, njegov oblik u vidu kruga simbolizuje večnost, neprekidno kretanje, jedinstvo, povezanost, zajedničku sudbinu, zbog čega ga par razmenjuje na venčanju. Centar kruga predstavlja vrata koja vode u nekom pravcu koji nam može biti poznat ili nepoznat, sudbinu koju bi trebalo da ostvarimo ili večnu ljubav.
KADA I GDE JE NASTAO OBIČAJ?
Najstarije obeležje braka je venčani prsten, to jest, burma. Običaj datira još iz vremena starog Egipta i još uvek živi. Kod starih Egipćana krug je bio simbol večnosti, te su krug uzeli i kao simbol večne ljubavi i neraskidivosti zajedničkog života. Egipćani su ga nosili na domalom prstu leve ruke, jer su verovali da vena na toj ruci i tom prstu ide pravo do srca. Stari Grci su, takođe, nosili burme na domalom prstu, kao simbol večne ljubavi. Kod Starih Rimljana nije bilo romantike. Oni jesu nosili burme, ali ne kao simbol večne ljubavi, već kao obeležje prava svojine muža nad ženom. Njihovo prstenje je bilo iskovano od gvožđa. Burme su se nosile na obe ruke, na srednjem i na domalom prstu. Ustalilo se nošenje na domalom prstu jer je sveštenik tokom obreda venčanja, izgovarajući reči U ime Oca, Sina i Svetoga Duha, uz svaku svetost dodirivao po jedan prst: prvo palac, potom kažiprst, pa srednji prst, a izgovarajući Amin , stavljao je prsten na domali prst. Amerikanci, Meksikanci, Italijani i Brazilci burme nose na domalom prstu leve ruke. Većina naroda, posebno oni pravoslavne veroispovesti, burme nose na domalom prstu desne ruke.
ZLATO, SREBRO ILI ŽELEZO
Tokom istorije, burme su pravljene od raznih materijala. Prvo su se pravile od trava i kože, potom se klesao od kamena, a posle toga se topio i oblikovao od raznih metala. Danas se burme prave od belog i žutog zlata ili od srebra. Ponekad se mladenci odlučuju da budu malo drugačiji, pa burme od nekog plemenitog metala zamene tetovažom. Od 13. veka burme postaju sastavni deo hrišćanskih venčanja, a od 19. veka su zlatne. Po statistici, žene više nose burme od muškaraca. Često, muškarci svoje burme nose na dan venčanja, pa je spakuju u kutijicu da stoji u fioci ili je okače na lančić, pa je nose oko vrata. U početku se zaručničko prstenje izrađivalo od železa, a posle od zlata s motivom sklopljenih ruku, što je bio simbol poverenja između muškarca i žene. U takvom se obliku upotrebljavao i kasnije, od 12. do 18. veka , s ugraviranim ljubavnim natpisima. Kod Grka, prsten je trebalo da zaštiti ljubav, odnosno brak dvoje ljudi i ljubav između supružnika. Takođe, prsten predstavlja predmet koji istovremeno i povezuje i izoluje, što se ogleda u tome što ženu vezuje za sudbinu njenog muža i pripadnost njenu mužu.
VERNOST I VEČNO DA!
Od pojave hrišćanstva, burma, postaje počinje da simboliše vernost. Dati nekome prsten značilo je obećati se toj osobi, ali pre svega bilo je to obećanje prema samome sebi. Povezati se s drugom osobom može samo onaj ko se poveže sa samim sobom, što proizlazi iz svog ličnog usavršavanja. Danas drago kamenje ima uglavnom estetsku vrednost, ali nekada je čovek draguljima daleko više pripisivao magična i čudesna svojstva. Ranije je bilo da se verenički prsten nosi na levoj ruci, a posle venčanja da se prebacuje na desnu.
DIJAMANTSKI PRSTEN
Prvi verenički prsten sa dijamantima potiče još iz 15. veka. Ovu tradiciju je započeo 1477. nadvojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je dijamantski prsten poklonio Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi. Dijamant je simbolisao večnu ljubav, a zbog svoje trajnosti, dijamant kao obavezan deo vereničkog prstena se zadržao u nekim zemljama kao što su SAD i Kanada. Obično se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji nosi na desnoj.
TEKST: ANDRIJANA MILENKOVIĆ
Andrijana Milenković je student prve godine Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da posećuje pozorište, bioskop, filmske susrete, utakmice i ostale kulturne i sportske događaje u njenom gradu, te je upućena u sve aktuelnosti na polju kulture i sporta.
