Ako svojom umetnoau ne mo~ea sve da zadovoljia, zadovolji nekolicinu. Nemojte zadovoljavati veinu, to je loae. Gustav Klimt
KO JE BIO GUSTAV KLIMT?
Austrijski slikar, najznamenitiji
lan Be
ke secesije Gustav Klimt, inspirisan ~enskom lepotom, zlatnom bojom i erotizmom, pravo je osve~enje svog vremena. Klimtov umetni
ki opus ne izlazi iz fokusa zanimanja stru
ne javnosti od samog po
etka njegovog nastanka, krajem 19. veka. Prepoznatljiv je po svojim slikama, muralima i crte~ima. Stvarao je i impresivna umetni
ka dela u saradnji s arhitektama. Opisivan je naj
eae kao podvojena li
nost, koja u jednom trenutku zra
i, a mra
i ve u drugom.
O UMETNOSTI
Imao je smelosti da podigne umetnost na viai nivo. Pored nerazumevanja i mnogobrojnih kritika, cenio je svoj rad. Po
etak njegove karijere obele~io je skandal vezan za njegove tri slike Filozofija, Medicina i Prava, naru
ene za tavanicu velike sale Univerziteta u Be
u. Optu~en je zbog otvorenog seksualnog pristupa. Nikada zapravo nije hteo da svojim delima bode oko posmatra
a ve da zagolica. Nosio je titulu glavnog predstavnika Be
ke secesije. Glavne odlike secesije bile su ornamentika, primena upe
atljivih boja i nesvakidaanja estetika. Valovite linije izazivale su oseaj pokreta na platnu, dok su monotoniju razbijale upadljive boje.
}ENA KAO INSPIRACIJA I LEPOTA }IVOTA
Uvek se pitamo ata inspiriae velike umetnike da stavarju dela koja vekovima traju i ne gube svoju vrednost. Gde je pronalaze i ata pokree njihovu ruku da tako neumorno stvara. Da li naaa
aura iznutra aalje inspirativne signale ili je ipak neato ato naaem osetljivom oku upadne u pravom trenutku. Rekli bi da je Klimtova
aura obojena straau i emocijom. Njegova umetnost bila je ispunjena naturalisti
kim prikazima erotskog. Akcenat je stavljao na jedinstven prikaz dekorativnih detalja. On je svu lepotu ~ivota video u ~eni. }ena je glavni motiv njegove umetnosti. Bio je simpatizer riokosih dama. Bile su mu ve
na inspiracija. U~ivao je u portretisanju dama iz visokog druatva. Volele su ga i ~elele da ih ovekove
i. Stvarao je i slikao kako bi le
io sebe, da bi tokom svoje karijere do~iveo nekoliko nervnih slomova.
LJUBAVNICI
Poljubac, najpoznatija slika Gustava Klimta, prvi put je prikazana na be
koj izlo~bi portreta. Prvobitno se zvala Ljubavnici i nije bila dovraena, a ve tada je prodata austrijskoj galeriji Belvedere za 250.000 dolara. Umno~avana je mnogo puta na razli
itim predmetima, sveskama, aoljicama, majicama… Zanimljivo je da je Klimt svoja dela radio i do pet godina. Tuma
enje ovog dela ima nekoliko varijanti, ali ono ato zaista vidimo su dva prisno zagrljena tela, dominantnu figuru muakarca prislonjenu na telo ~ene. On uspravno stoji povijene glave poput atita, dok ona kle
i. Odeveni su u ogrta
e razli
itih motiva. Njen je oslikan kru~nim oblicima koji u umetnosti simbolizuju emocije, a njegov pravouganim koji ozna
avaju razum. }ena prikazana kao ne~na i krhka, a muakarac kao jak i stabilan. Mo~da je Klimt hteo da ilustruje pravu ljubav izmeu muakarca i ~ene, ali kad du~e posmatramo remek-delo na trenutke deluje da ljubav nije obostrana, ve da je on prisilno ljubi.
TEKST: LARA RANI
Lara Ran
i je studentkinja Filozofskog fakulteta u Niau, u~iva u pisanju i to je ono ato je le
i. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve mo~e! Voli da analizira umetni
ke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiae knjigu.