„Ako svojom umetnošću ne možeš sve da zadovoljiš, zadovolji nekolicinu. Nemojte zadovoljavati većinu, to je loše.” − Gustav Klimt
KO JE BIO GUSTAV KLIMT?
Austrijski slikar, najznamenitiji član Bečke secesije – Gustav Klimt, inspirisan ženskom lepotom, zlatnom bojom i erotizmom, pravo je osveženje svog vremena. Klimtov umetnički opus ne izlazi iz fokusa zanimanja stručne javnosti od samog početka njegovog nastanka, krajem 19. veka. Prepoznatljiv je po svojim slikama, muralima i crtežima. Stvarao je i impresivna umetnička dela u saradnji s arhitektama. Opisivan je najčešće kao podvojena ličnost, koja u jednom trenutku zrači, a mrači već u drugom.
O UMETNOSTI
Imao je smelosti da podigne umetnost na viši nivo. Pored nerazumevanja i mnogobrojnih kritika, cenio je svoj rad. Početak njegove karijere obeležio je skandal vezan za njegove tri slike Filozofija, Medicina i Prava, naručene za tavanicu velike sale Univerziteta u Beču. Optužen je zbog otvorenog seksualnog pristupa. Nikada zapravo nije hteo da svojim delima bode oko posmatrača već da zagolica. Nosio je titulu glavnog predstavnika Bečke secesije. Glavne odlike secesije bile su ornamentika, primena upečatljivih boja i nesvakidašnja estetika. Valovite linije izazivale su osećaj pokreta na platnu, dok su monotoniju razbijale upadljive boje.
ŽENA KAO INSPIRACIJA I LEPOTA ŽIVOTA
Uvek se pitamo šta inspiriše velike umetnike da stavarju dela koja vekovima traju i ne gube svoju vrednost. Gde je pronalaze i šta pokreće njihovu ruku da tako neumorno stvara. Da li naša čaura iznutra šalje inspirativne signale ili je ipak nešto što našem osetljivom oku upadne u pravom trenutku. Rekli bi da je Klimtova čaura obojena strašću i emocijom. Njegova umetnost bila je ispunjena naturalističkim prikazima erotskog. Akcenat je stavljao na jedinstven prikaz dekorativnih detalja. On je svu lepotu života video u ženi. Žena je glavni motiv njegove umetnosti. Bio je simpatizer riđokosih dama. Bile su mu večna inspiracija. Uživao je u portretisanju dama iz visokog društva. Volele su ga i želele da ih ovekoveči. Stvarao je i slikao kako bi lečio sebe, da bi tokom svoje karijere doživeo nekoliko nervnih slomova.
„LJUBAVNICI”
Poljubac, najpoznatija slika Gustava Klimta, prvi put je prikazana na bečkoj izložbi portreta. Prvobitno se zvala Ljubavnici i nije bila dovršena, a već tada je prodata austrijskoj galeriji Belvedere za 250.000 dolara. Umnožavana je mnogo puta na različitim predmetima, sveskama, šoljicama, majicama… Zanimljivo je da je Klimt svoja dela radio i do pet godina. Tumačenje ovog dela ima nekoliko varijanti, ali ono što zaista vidimo su dva prisno zagrljena tela, dominantnu figuru muškarca prislonjenu na telo žene. On uspravno stoji povijene glave poput štita, dok ona kleči. Odeveni su u ogrtače različitih motiva. Njen je oslikan kružnim oblicima koji u umetnosti simbolizuju emocije, a njegov pravouganim koji označavaju razum. Žena prikazana kao nežna i krhka, a muškarac kao jak i stabilan. Možda je Klimt hteo da ilustruje pravu ljubav između muškarca i žene, ali kad duže posmatramo remek-delo na trenutke deluje da ljubav nije obostrana, već da je on prisilno ljubi.
TEKST: LARA RANČIĆ
Lara Rančić je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uživa u pisanju i to je ono što je leči. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve može! Voli da analizira umetničke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiše knjigu.
