Poezija predstavlja književni rod u kojem se pesnik izražava kroz stihove. Pesma uglavnom sadrži mnoštvo stilskih figura kao što su: rima, poređenje, metafora, gradacija, hiperbola… Smatra se da je poezija najstarija vrsta književnosti i da je postojala mnogo pre nastanka pisma, kada je smišljana i prenošena usmenim putem. Ali, zašto je tako važno čitati poeziju?
RANA POEZIJA
Rani primeri su sumerski Ep o Gilgamešu, delovi Biblije i radovi Homera. Upravo Ep o Gilgamešu predstavlja najstariju pesmu koja je zapisana. Naime, ona je klinom ugravirana u glinenu ploču pre čak pet milenijuma. Antički pokušaji definisanja poezije, kao što je Aristotelova Poetika, imaju fokus na upotrebi govora i retorike, drame, pesme i komedije. Kasniji pokušaji su bili koncentrisani na svojstvima kao što su ponavljanje, forma stihova i rima, i naglašavanju estetike po čemu se poezija razlikuje od objektivnije informativnih, proznih formi pisanja. Upotreba dvosmislenosti, simbolizma, ironije i drugih stilskih figura poetske dikcije ostavljaju prostor da se poeme izvode na raznolike načine.
POEZIJA KAO ODRAZ KULTURE I DUHA VREMENA
Postoje neki tipovi poezije koji su karakteristični za određene kulture i žanrove. Ovaka poezija je pisana u duhu jezika kojim se pesnik koristio stvarajući svoje delo. Na primer, ljubitelji Dantea i Getea poeziju smatraju delom napisanim u vidu linija, sa obaveznom pojavom rime i metrike. S druge strane, postoje tradicionalna dela, kao na primer biblijska poezija, koja koristi drugačije činioce za stvaranje eufonije i ritma. Sve ovo nam kazuje da su ljudi oduvek imali tendenciju da na neki svoj način pisanu reč pretvore u nešto što je našem uhu muzikalno i lako za pamćenje – poeziju. Današnja, moderna poezija, neretko prilagođava forme, stilove i tehnike iz različitih kultura i jezika.
TERAPEUTSKO DEJSTVO POEZIJE
Baš zato što je muzikalna i čitljiva, poezija nam daje osećaj poistovećenosti sa stihovima, pa samim tim shvatamo da nismo sami. Sve što nam se dešava, i u nekom teškom momentu proživljavamo, neko je doživeo pre nas. Čitajući poeziju povezujemo se sa osećanjima pesnika i lakše prevazilazimo nedaće koje su nas zadesile. Dobijamo neku vrstu oslonca i snage i spremni smo na svakodnevnu borbu sa vetrenjačama. Kratka je i sažeta, pa neće zahtevati mnogo vremena da joj se posvetimo. Idealna je za one koji imaju malo slobodnog vremena ili ne vole duge, sadržajnije knjige da bi stigli do nekog saveta ili pouke.
Jako je koncentrisana i puna životnih istina, pa čitajući makar jednu pesmu dnevno, možemo doći do neverovatnog osećaja zadovoljstva i olakšanja. Poezija sadrži toliko skrivenih poruka i simbola, koji su svuda u našem okruženju, ali nikada konkretno ne obratimo pažnju na njih. Pomoću nje vežbamo koncentraciju, koja nam uvek manjka u svakodnevnom funkcionisanju. Čitanje poezije nam može znatno povećati motivaciju i dati elana da ustanemo iz kreveta i uradimo nešto produktivno. Osećaj nakon toga će biti neprocenljiv.
POEZIJA NAS TERA DA SAMOSTALNO RAZMIŠLJAMO
Misliti svojom glavom je nešto što je jako važno u današnjem vremenu. Poezija nas upravo motiviše da sami postavimo svoje stavove i razvijamo nama svojstvene načine razmišljanja. Pomoću nje ćemo lakše postaviti neke životne granice i jednostavnije donositi važne životne odluke. Usmeravaće nas ka istinskim vrednostima života i vodiće nas pravim putem. Čitajući ovaj kniževni žanr moći ćemo da spoznamo raznolika osećanja poput ljubavi, tuge, besa, čežnje, bola, sreće i zahvalnosti.
Tako ćemo znati kako se treba nositi sa gorenavedenim osećanjima i šta treba očekivati u ovim sferama života. Postavićemo granice poštovanja i samopoštovanja i znaćemo kako reagovati kada neko pokuša da ih pređe. Takođe, naučićemo kako reći NE ljudima i stvarima koje jednostavno ne želimo. Sam sadržaj pesama često je jako blizak filozofiji, a filozof Hegel čak smatra da je najbliži od svih umetnosti. Poenta je da ćete često dolaziti u situaciju da mislite kako je određeni pesnik opisao baš vaša osećanja ili ćete se pak apsolutno suprotstaviti njegovim mišljenjima i stavovima. To je i cilj, zar ne? Instiktivno ćete reagovati i misliti svojom glavom. U tom slučaju, poezija je svoju poentu ostvarila.
KROZ POEZIJU BOGATIMO SVOJ REČNIK
Poezija je u uskoj vezi sa lepim izražavanjem. To upravo dovodi do bogaćenja našeg vokabulara. Često se nalazite u situaciji kada želite nešto da kažete ili napišete, a ne znate kako? U tom slučaju, poezija je prava stvar za vas. Svaka pesma sadrži nisku izvrsnih reči i izraza, bogatim različitim značenjima. Uspostavljanje komunikacije će mnogo lakše ići, čak ćete i sami biti iznenađeni svojim komunikacionim veštinama. Pesnici su u pisanju skloni igranjem rečima i izrazima, što ne možete često naći u prozi. Oni na jedan lukav i jako pametan način dopiru do naše podsvesti i menjaju težinu i značenje određenih reči. Čak možemo naići i na pregršt arhaičnih reči koje si poetski lepe, ali se danas više ne upotrebljavaju u svakodnevnom govoru. Samim tim možemo približno znati na koji način su naši preci govorili i uspostavljali komunikaciju na dnevnom nivou.
NAŠE PREPORUKE DOMAĆE POEZIJE
Ako vas je ovaj tekst naveo da možda pročitate neku pesmu, evo i nekih predloga. Miroslav Mika Antić, po mnogima, poseduje izobilje najlepših pesama svih vremena. Njegov stil pisanja je blizak ljudima i izaziva u njima vrtlog emocija. Potom, Jovan Dučić broji mnogo divnih pesama koje ste verovatno pročitali u srednjoj školi, ali nikada na njih niste obratili posebnu pažnju. Možda je trebalo. Zatim Vladislav Petković Dis. Neke njegove pesme jesu malo mračnijeg karaktera, ali u ljudima neverovatno bude svest i podstiču neku potragu za smislom. Kako zaboraviti Milana Rakića? Verovatno svi potajno priželjkujemo da nam neko napiše ovakve stihove. Puni su ljubavi, čežnje i topline. Idealni su za sanjare i romantike.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.
