Sa razvitkom tehnologije, pored konstantnog posla, nedostatka vremena i izloženosti stresnim situacijama i ishrana je uzeta zdravo za gotvo. Smatramo da je u potpunosti možemo nadoknaditi uz par tabletica, vitamina i minerala, ali da li zaista to možemo?
Pre svega, da raščistimo odmah, nijedan suplement ne može zameniti raznovrsnu i nutritivnu ishranu, ali može joj pomoći jednim delom. Ukoliko je vaša ishrana dobro izbalansirana da zadovoljava dnevne potrebe vašeg organizma, dodatni unos vitamina i minerala putem suplementacije nije neophodan ili je sveden na minimum. U većini slučajeva nije, pa dolazi do deficita vitamina i minerala, koji za sobom vuku razne posledice. Zbog ovakvih situacija, poslednjih godina suplementi igraju važnu ulogu u našim životima.
Iz priloženog smo naučili da iz loše ishrane proizilaze razne posledice kao što su: pad imunološkog sistema, česte glavobolje, krhki i lomljivi nokti, gubitak kose, depresija, osteoporoza, anemija, dijabetes, srčani udar… Zato je potrebno znati koji suplementi igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja.
VITAMIN C
Aksorbinska kiselina, ili u narodu poznat vitamin C, jedna je od najpoznatijih suplemenata upravo zbog njegove važnosti za imunitet. . Ne zadržava se u telu, pa shodno tome moramo ga svakodnevno unositi, najidealnije putem hrane, ali i uz pomoć suplemenata. Hrana bogata vitaminom C: narandže, kivi, jagode, kelj, brokoli, paprika, dinja… Doprinosi poboljšanju kože, i stvaranju kolagena, sprečavanju katarakte, u očuvanju srca i memorije.
OMEGA 3
Jedna od esencijalnih masnih kiselina koja je bitna za ljudski razvoj je alfalinoleisnka masna kiselina, odnosno omega 3 masna kiselina. Budući da ljudsko telo ne može sintetisati, omega 3 masnu kiselinu, njen adekvatan unos potrebno je ostvariti uz pomoć hrane. Odličan izvor omega 3 se nalazi u masnoj ribi, lososu, tunjevini, sardine, skuši, kao i u biljkama i uljima. Doprinosi smanjenju nastanka hroničnih bolesti, Alchajmerove bolesti, smanjenju upala. Omega 3 masna kiselina odlična je i u očuvanju zdravlja očiju i kože.
VITAMIN D
Uprkos njegovom nazivu vitamin D zapravo nije vitamin, već prohormon. Ono što vitamin D izdvaja iz mase jeste mogućnost da se proizvede u telu bez unosa hrane. Iako nećemo dobiti zadovoljavajuću potrebu vitamina D iz hrane, poželjno ga je unosti putem odgovarajućih namirnica. Shodno tome, dobri izvori vitamina D jesu: mlečni proizvodi, riba, žumanca, govedina, sir, neke vrste pečuraka, kao i ovsena kaša. Kako bi dostigli optimalni unos vitamina D preporučuje se korišćenje suplementacije, kao i izloženost sunčavim zracima.
GVOŽDE
Zbog njegove ključne uloge, prenosa kiseonika u našem telu, gvozđe čini jedan od najvažnijih minerala. Takođe, pomaže u razvoju mozga, proizvodnji kolagena, jačanju imunološkog sistema. Za razliku od vitamina D, za optimalni unos gvozđa dovoljna je hrana. Izvori hrane bogati gvozđem jesu plodovi mora, nemasno meso, pasulj, sočivo, spanać, koštunjavo voće, jaja… Uzimanje gvozđa kao suplementa se ne preporučuje, osim u slučaju bolesti, kao na primer anemije.
Veoma je važno napomenuti da se suplementi ne uzimaju na preporuku druga/drugarice, jer nijedan organizam nije isti. Svako od nas proizvodi i apsorbuje određenu količinu vitamina i minerala, neki više, neki manje, zato se preporučuje da pre uzimanja suplemenata obratite svom lekaru i odradite potrebne analize.
TEKST: OLJA STOJILJKOVIĆ
Olja Stojiljković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Profesionalno se bavi bodibildingom i paverliftingom, drži individualne treninge i izrađuje planove ishrane.
