Estetski doživljaji variraju od čoveka do čoveka. Budući da je sam zadatak estetike kao discipline – rasuđivanje, zanimljiva je ta procena kod pojedinaca koja elemente i umetnička dela procenjuju kao lepa ili ružna.
Iako ovaj pojam datira još od antike, estetika se kao filozofska discipina formira tek u novom veku u doba prosvetitelja u trenucima buđenja interesa za umetnošću. Aleksander Gotlib Baumgarten prvi upotrebljava izraz estetika u smislu filozofske discipline, a sam termin potiče od grčke reči aisthesis koja označava oset, senzaciju i čulno opažanje. U izvornom obliku ova reč označava i čulno opažanje ali i osećajnost.
LEPOTA JE U OKU POSMATRAČA
Ova filozofska disciplina veoma je interesantna, s obzirom na to da su emipristi odbacili ideju gde se nalaže da postoje univerzalni standardi o lepoti. Kako se se kod različitih ljudi javljaju različite percepcije o tome šta je lepo, može se doći do zakjučka da svaki čovek u svom životu određuje novu i posebnu estetiku. Ovakav način rasuđivanja, koji neminovno određuju da li je nešto lepo ili ružno, ne može se u potpunosti upotrebiti bez pogovora i na sve ljude. Svaki čovek kreira svoj estetski doživljaj i stil. Zanimljivo je što estetika kao oblast konstantno prožima ljude i podstiče nove diskusije.
Ako bismo govorili o estetici u životu pojedinca, moglo bi se zaključiti da svako na određeni način gradi svoju estetiku. Svako gradi način na koji iskazuje sebe, način na koji procenjuje već postojeća umetnička dela, kao i elemente koji sadrže život. Takođe je zanimljivo da estetika u životu pojedinaca u drugačijim situacijama pobuđuje ljudsko razmišljanje i neprekidno stvara nove razmene različitih opažanja.
POKREĆE SVA ČULA
Estetski doživalji iznova pobuđuju čovekovu svest i dobijaju nove dimenzije. Razvojem moderne umetnosti, granice ovog pojma se konstantno proširuju. Pojedinac, takođe, svojim unikatnim izrazom, postiže iznova i iznova nove estetske doživljaje i pobuđuje svoja čula, kao i čula pojedinaca u svom okruženju.
Svaka osoba se trudi da stvara ličnu estetiku i u tome bi trebalo da istraje. Ovaj pojam će prožimati različite umetnosti, kao i delove života, ali je možda najvažniji njen značaj u podsticanju pojedinaca da dođu makar do neke relativne istine, kao i diskusije koje će obogatiti naše kritičko razmišljanje.
TEKST: NADA ANTIĆ
Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!
